Између 25 и 30 одсто свих Бугара учествује у сивој економији, показује истраживање БАН. Према научницима, што је привреда слабије развијена то су веће претпоставке за примену сиве праксе. Као што је познато, Бугарска је на последњем месту по висини доходака у Европској унији.
Два су основна разлога из којих људи прихватају посао у раскораку са радним законодавством – одсуство стално активних предузећа и ниски дохоци. Осим тога, у појединим местима земље једноставно не постоји други избор. Најчешће део сиве економије су туризам, изградња инфраструктуре, информационе технологије, парфимерија и козметика, пољопривреда, транспорт, каже проф. Емилија Ченгелова из Института за истраживање друштва и знања при БАН.
Знатан део сиве праксе везан је за кршење радног законодавства и главна пракса међу њима је рад без уговора о раду – наставља она. – Широко распрострањен је и рад по основу фиктивног уговора – човек на папиру добија зараду уз минимално осигурање, а остали новац прима „на руке“. То је тзв. пракса са додатном неопорезивом готовином чији је удео у неким секторима 30-40 одсто. Друге типичне „сиве појаве“ везане су за фискално законодавство – не издају се рачуни, не исказују се транзакције, не плаћају се порези и царине.
Информације да током година сиви сектор достиже веома високе нивое – преко 35-40 одсто и чак постаје водећи уместо да таква буде формална економија обелодањују се бар већ једну деценију, додаје проф. Емилија Ченгелова. Под притиском синдикалних и послодавачких организација предузете су неке мере као на пример: повезивање фискалних каса са пореском управом и законодавне измене којима се инкриминише неуплаћивање социјалних доприноса.
Нисам до сада чула да је неко осуђен због таквих појава и управо је то један од великих проблема, јер је друштво критично расположено према законској регулативи и спремно је да је не поштује кад већ види да не постоје контрола и казне – каже економиста. – Осим тога одсуство јавних санкција и необјављивање у јавности мера које су предузете према појединим прекршиоцима, сасвим нормално мотивише неке послодавце да себи кажу: „Кад ово није кажњиво, што не бих и ја?“.
Благонаклони однос Бугара према сивој пракси научници објашњавају аномијом.
Аномија је стање друштва са наглом променом система у којем моралне и правне норме губе своју моћ деловања – објашњава проф. Емилија Ченгелова. – Од 2000. године код нас се запажа озбиљан крах вредности и ако на самом почетку људи нису поштовали моралне императиве, у једном тренутку су почели да не поштују и законе. А то је опасно, јер доводи до друштва екстрема, моралне равнодушности, грубог гажења закона, тоталног запостављања осталих. Потребан је пример на највишем нивоу и у неким земљама ЕУ се такви покушаји чине – потребно је показивати да владајућа елита поштује законе. А што је елита строжа то је бољи пример који она даје људима, међутим, ако „горе“ ове ствари недостају, не можемо очекивати релевантно понашање „доле“.
Да ли ће се ускоро сива пракса у Бугарској смањити? Проф. Емилија Ченгелова сматра себе умереним оптимистом упркос психологији нашег народа и каже да је Бугарин некако склон да превари, да не поштује законе. Она међутим, наглашава да је потребан хитан рад међу младима, јер су они критично расположени према социјалној стварности и пре би се могло рећи да су склони да израде своја правила него да поштују већ написана.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: архива и Дијана ЦанковаУдружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..