Осму годину заредом је кампања „Поход књига“ ушла у школе и дечје вртиће како би деци показала да је читање, по мишљењу организатора из Асоцијације „Бугарска књига,“ корисно, пријатно и увек у моди. Испоставило се да је последњих година дечја литература у земљи доживела процват, а она је подједнако потребна бугарској деци у земљи и расејању.

2004. године је Зорница Иванова напустила домовину како би остварила свој амерички сан. Дипломирала је бизнис на Универзитету у Северној Каролини након чега се запослила у највећој америчкој компанији за чоколаду, у којој је била задужена за проучавање тржишта и дегустацију производа, и засновала породицу. И упркос томе што јој су оба детета рођена у туђој говорној средини, она није одустала од своје намере да их научи матерњем језику и љубави према Бугарској од раног детињства.

Родитељима у иностранству није лако да науче децу да говоре бугарски језик, каже Зорница Иванова. Уколико се унутар породице њени чланови служе искључиво матерњим језиком, онда ће га и дете савладати добро, али кад дете порасте, неминовно ће превагу имати језик средине – школе, пријатеља. Код деце из мешовитих бракова је ситуација компликованија, стога бугарски језик често остаје у другом плану. А наш језик је у односу на енглески тежи, тако да енглески језик лако истисне бугарски.

Да би спречила да се исто то догоди и у њеној породици, а супруг јој је Американац, Зорница је почела да тражи бугарске књиге за децу како би читала својој ћеркици, што је била скоро па немогућа мисија преко Океана. Тако је дошла на идеју да увози дечју литературу из Бугарске, те да је шири међу нашим сународницима, укључујући бугарске допунске школе у САД. Покренула је блог на којем објављује текстове у којима обрађује теме блиске бугарским родитељима у туђини.

А пошто ју је носталгија све више и више мучила, пре две године се с породицом вратила у домовину где ће њена деца одрастати у бугарској средини, а она ће наставити своју просветитељску мисију, али овога пута са својим књигама. Тако се родила вила Розичка (Ружица) – заштитница бугарске деце по свету, која живи у бајковитом граду Феерији, у кућици с баштом у којој гаји цвеће и биљке из Бугарске. Сваког дана мала вила отвара своју чаробну књигу „Новинарник“ из које чита вести о деци широм света и ако је неко од њих у невољи, она му одмах прискочи упомоћ.

У књизи „Маја и концерт талената“ вила Розичка иде у госте код Маје, која живи у Чикагу, а треба да учествује на школском концерту талената, прича списатељица. Захваљујући вили је девојка поверовала у властите могућности, те организовала пријатеље да заједно заиграју једно бугарско коло. На тај начин, поред Мајине приче која нас учи да верујемо у себе, да будемо храбри, лидери, сазнајемо занимљиве ствари о бугарским традиционалним играма и ношњама. У књизи „Ели и тајна свеска“ вила Розичка је у гостима код Ели, која се недавно преселила у Бремен и још није стекла нове пријатеље у школи. Упркос томе што јој је немачки добар, девојка се устручава да говори. Испоставило се да је та ситуација позната не само деци, већ и многим одраслим људима који су у једном тренутку живота променили средину. И пошто се Ели због своје личне несигурности осећа усамљено, вила Розичка јој је помогла да успостави контакт са својим школским друговима, а то се догодило на кулинарској журки на којој је служила јела своје баке. Ели има тајну свеску с бакиним рецептима а сан јој је да једног дана отвори свој ресторан.

Списатељица често путује како би представила своје приче и куд год је ишла, паметни и радознали малишани су је увек дочекивали с пуно ентузијазма и обасипали су је питањима. Увек ми је било занимљиво видети колико су деца отворена и колико лако ступају у дијалог кад прича заголица њихову машту, додала је Зорница Иванова, ауторка прича за децу. 

Фотографиje: лична архива