Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Парада ретро аутомобила у Дрјанову

2015. године је власник старих аутомобила Стефан Иванов из Дрјанова локалној општинској власти предложио да организују параду олдтајмера. Представници власти су ту идеју врло радо пригрлили и ове године ће се одржати четврто издање тог догађаја. На првом издању учествовало је 19 аутомобила, али се њихов број из године у годину повећава, тако ће ове године, 13. априла, гости и становници овог градића имати прилику да виде око 25 старих аута. Претходних година су у фокусу били аутомобили из доба социјализма – Москвич, Лада, Трабант, Шкода, а на овогодишњем издању ће бити приказан и Газ-21 произведен 1968. године. 2015. године је улицама града продефиловао и Мерцедес W 170 из 1938. године.


Имамо различите марке и типове аутомобила, преовлађују совјетска, али имамо исто тако и америчка, немачка, чешка и друга возила. Због чињенице да наша парада олдтајмера још није уврштена у Национални програм парада старих аутомобила, овај догађај се, пре би се рекло, прославља као неки празник нашег града,
објашњава Стефан Иванов.

Учесници из свих крајева земље ће проћи главном улицом Дрјанова, а потом ће своје аутомобиле паркирати на централном тргу града.

По традицији ће организатори догађаја бити обучени у ретро стилу, а из општине су предложили да и учесници параде испоштују овај дрес код, рекао је Стефан Иванов који је упутио изазов гостима да и они буду одевени у ретро одећу како би атмосфера била још аутентичнија.


Неговање традиција је од посебне важности, али немојмо заборавити да је исто толико битно и да их стварамо,
каже Стефан Иванов и додаје: Стога бисмо желели да парада олдтајмера прерасте у нову традицију становника Дрјанова.

Град Дрјаново је смештен у подножју Старе планине, а његова невероватна природа и знаменитости привлаче све више туриста. На овом месту се налази прва уређена за посете туриста пећина – „Бачо Киро,“ у којој су пронађени једни од најстаријих трагова живота на Балканском полуострву. Од те пећине почиње Дрјановска еко стаза која пролази кроз величанствене стене крај Дрјановског манастира Светог Архангела Михаила. Интересовање и пажњу туриста свакако привлаче и ремек-дела легендарног грађевинара и архитекте Коље Фичета – храм Светог Николе, мост на реци Дрјановска, Икономова кућа у којој је изложена колекција икона и црквеног намештаја у дуборезу, као и музеј Коље Фичета који на занимљив начин представља живот славног мајстора из Дрјанова.


Међу споменицима културе је и Лафчијева кућа која је позната по томе што у њеној градњи није коришћен ниједан ексер. Пажњу привлачи и најпрецизнија рељефна мапа Бугарске коју су стручњаци израдили 1962. године. Гости живописног градића такође могу да виде прву Кулу са сатом у земљи (1778), храм Свете Тројице чији је плафон у изузетно лепом дуборезу и Споменик бугарској азбуци који је град Дрјаново 2017. године добио на поклон.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије је уступила Општина Дрјаново​



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10