Живот компанија које послују у веома важној за привреду области друмског превоза, ових дана не изгледа ружичаст, а по свему судећи и блиске перспективе нису посебно оптимистичне. Ове компаније су добиле два болна шамара која су само повећала њихово разочарење од власти и ЕУ. Након протеста пре десетак дана испред Европског парламента у Стразбуру, у Пловдиву (у Бугарској) је у знак протеста чак спаљен један камион.
Шта забрињава ауто-превознике у Бугарској?
Као прво, Министарство регионалног развоја и јавних радова је обелоданило предлог износа путарине по пређеном километру које треба да ступе на снагу за камионе изнад 3,5 т и аутобусе од 16. августа ове године. По речима експерата, предложени износи су шокирали пословне кругове, упркос уверењима да су они најнижи у Европи. У исто време Европски парламент је са минималном већином у начелу усвојио тзв. Пакет мобилности који бугарски међународни ауто-превозници и шпедитери не прихватају и који прети њиховом опстанку на тржишту. Исти је став и њихових колега у Пољској, Румунији, Мађарској и Балтичким земљама.
У ствари, код нас предстоји увођење хибридног система наплате путарине. За путничка возила остају на снази вињете а за теретна возила уводи се путарина по пређеном километру. Циљ владе је знатно повећање прихода од путарине који би омогућили изградњу нових и одржавање већ постојећих путева.
Нови за Бугарску систем наплате путарине (по пређеном километру) вредан 90 милиона евра гради аустријска компанија КарѕсhТrаffісСоm, која има велико искуство у овој сфери. Он обухвата 10.800 км од укупно 40.000 км путева у земљи. Теретна возила изнад 3,5 тона ће плаћати путарину у зависности од тонаже камиона, пређених километара, техничке карактеристике пута и еколошких показатеља превозног средства, при чему се очекују годишњи приходи од преко 500 милиона евра. „Идеја реформе је да онај ко користи и уништава плаћа сразмерно и да већи део терета пада на теретна возила“, наводе из Института за тржишну привреду. Али новац на нову путарину чији је износ знатно већи од износа досадашњих вињета се не може другачије обезбедити осим од повећања цене транспортних услуга. Сада се израчунава какво ће бити поскупљење робе и аутобуских превоза по ступању на снагу наплате путарине по пређеном километру. Најнезадовољнији су аутобуски превозници и они просто не желе да прихвате те нове износе.
Други ударац на бугарске ауто-превознике било је усвајање у начелу у Европском парламенту Пакета мобилности. И превозници и бугарске власти су против захтева да се превозници одмарају ван кабине камиона којим управљају, да се враћају у Бугарску сваке 4. недеље и да износ дневница буде једнак износу дневница у земљи у којој се превозници налазе. У писму председнику Европског парламента Антонију Тајанију и председник Бугарске Румен Радев је изјавио да су предвиђене законске измене противне темељима јединственог европског тржишта и крше принципе слободног кретања робе, људи, услуга и капитала у оквиру Заједнице".
У декларацији истим поводом министар саобраћаја Росен Жељасков пак изјављује да је „Европски парламент изгласао потпуно рестриктивне одредбе. То још једном заредом показује да је циљ прерасподела тржишних удела а не побољшање социјалних услова рада возача“.
Поводом Пакета мобилности се у ствари може рећи да је ово био први пут када се Софија супротставила правилима ЕУ, јер сматра да су она на штету наших националних интереса. Извесне наде да ће доћи до промене полажу се у нови Европски парламент који ће бити изабран у мају ове године. Жеља је да се нађе неки компромис и да се бар ублаже одредбе које су на штету бугарских и других источноевропских међународних превозника, као и да се не долази до екстремног протекционизма и продубљивања поделе ЕУ на повлашћено, утицајно и богато језгро и сиромашну, запостављану и заосталу периферију.
Превод: Албена ЏермановаФотографије: БГНЕС
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..