Шестог априла добротворна иницијатива „Чепови за будућност“ ће донирати свој шести инкубатор, овога пута  болници у граду Кнежи, након што је поклонила других пет уређаја болничким установама у Червеном Брјагу, Чирпану, Ботевграду, Новој Загори, Тројану. Следећег дана организује се акција преузимања прикупљених чепова у градовима Плевену, Великом Трнову, Шумену, Враци, Пазарџику и Варни, а 13. априла – и у Софији и Пловдиву.

Покретачи иницијативе су Мартина Јорданова и Лазар Ратков. То што су се једног дана срели на хуманитарном тренингу постало је судбоносно за више стотина деце рођене пре термина. Тада је поникла идеја да се сакупљају пластични чепови, предају на рециклажу, а добијеним новцем купују инкубатори за превремено рођене бебе. Ти се инкубатори донирају општинским болницама којима такви апарати требају.

По речима Лазара њихова иницијатива је успела јер у њој учествује пуно људи – досада је на рециклажу предато око 70 тона пластичне масе. Просечна цена ове пластике од које су израђени чепови, полиетилена високе густине (HDPE), јесте 400 лева по тони (око 200 евра по тони). Сада прикупљамо информације о стању уређаја из неколико болница, па ћемо проценити коме да поклонимо преостала два од укупно 8 купљених инкубатора, каже Ратков и враћа се почецима акције:

Наша првобитна идеја била је да изградимо спортски терен за децу, али када смо спровели анкету са питањем на шта би било најбоље потрошити прикупљени новац, преовлађујући број одговора је био – на инкубаторе за новорођенчад. Због боравка у инкубатору код сваког трећег детета долази до неког степена оштећења вида, а свако десето новорођенче мора у инкубатор. У мањим општинама ситуација у болницама је згражавајућа – нема довољно опреме или пак су уређаји застарели, у употреби су од 80. година минулог века. Некако природно нам је дошао и слоган „Чепови за будућност“.

Хуманитарна акција има своју Фејсбук страницу са око 60.000 пратилаца, а оних који скупљају чепове је више хиљада у целој земљи. Идеја се преноси од уста до уста, шеровањем, а и медији је промовишу – каже Лазар и наставља:

Кампања постиже заправо три циља – с једне стране она доприноси заштити животне средине, с друге помаже новорођенчади мале телесне тежине и с треће – подстиче волонтерство и мења начин размишљања људи. Многи су написали такође да их је ова иницијатива подстакла да разврставају смеће. Волонтирање је важно јер се свако цивилно друштво темељи на активнијим људима који издвајају из властитог времена да би побољшали свет у коме живимо.

„Чепови за будућност“ у потпуности рачуна на волонтере – обичне људе који сваки дан врше своју дужност, помажу некој иницијативи, али се о њима не зна; то су појединци због којих ствари полако али сигурно напредују – иако су далеко од доношења политичких одлука, убеђен је Лазар. Каже да у овој активности постоји потпуна транспарентност, све се евидентира и о свим средствима се састављају извештаји, укључиво и о донираном новцу. Имамо стабилне контакте за увоз инкубатора европског квалитета по преференцијалним ценама. Ратков објашњава механизам по коме се чепови замењују за новац:

Бугарска располаже капацитетом да прерађује пластику половине, да не кажем целог Балкана. Само једна од наших фабрика у стању је да рециклира 220 хиљада тона годишње, а у Бугарској сав отпад од пластике износи 170 хиљада тона. Прикупљене чепове предајемо на рециклажу, они се услед прераде претварају у грануле који се користе у производњи разних предмета. Неке врсте пластике могу се прерађивати и до 10 пута.

Око 85% учесника ове акције су жене. У многим дечјим вртићима и школама скупљају чепове.

То су два главна извора ове секундарне сировине – каже Лазар и исказује наду – да ћемо дугорочно подстаћи децу да мисле о природи и потребама других људи, јер се захваљујући деци новине прихватају у породици. Жеља нам је да код њих васпитамо културу волонтирања и  задобијемо их за идеју да свет морамо очувати, а будућим генерацијама предати га мало бољи и лепши него што јесте сада.

Да успемо код младих, да променимо њихов начин размишљања, то је пут ка промени будућности. Ако у томе не успемо, а оно ћемо бар знати да смо очистили какав-такав део Бугарске и да смо купили инкубаторе болницама – каже у закључку Лазар Ратков.

Превод: Ана Андрејева