Након мастер класа који је у октобру одржала на Националној музичкој академији „Панчо Владигеров“ у Софији, оперска дива светске славе Анна Томова-Синтова је поново допутовала у Бугарску. Овога пута како би учествовала у вокалној припреми певача Софијске опере који ће премијерно извести Моцартову оперу „Дон Ђовани.“ Али ће пре тога бити обележена једна посебна годишњица.

7. априла ће у фоајеу Софијске опере бити приређена изложба на којој ће бити постављено 120 фотографија које приказују 55-годишњи стваралачки пут Ане Томове-Синтове, рекла је музиколог Магдалена Манолова. Након свечаног отварања изложбе ће уследити разговор с публиком. На сцени ћемо бити нас две, а на видео-екрану ће бити приказани звездани тренуци њене каријере. Публика ће имати прилику да види извођења снимљена уз учешће других истакнутих уметника. Таква изложба је представљена у Бечу, а ми смо одлучили да нешто слично приредимо бугарским поштоваоцима оперске диве. На овај начин ће публика нешто више сазнати не само о њеној богатој каријери, већ и о њој самој.

Позната по својем снажном присуству на сцени и богатом репертоару Синтова је седамдесетих година минулог века проглашена најбољим извођачем Штраусових дела. Захваљујући дугогодишњој сарадњи с великим диригентима нашег доба, укључујући и Херберта фон Карајана, певачица је стекла непроцењиво искуство. Каже да је увек водила, када је то било могуће, нормалан живот и уживала подршку своје фамилије.

Увек сам тежила томе да останем верна себи, каже гђа Синтова. Отац ми је био професор физике и астрономије у гимназији, љубитељ природе с којим смо савладали врхове свих бугарских планина. Он ми је предавао у школи. Моја мајка је била хористкиња у опери у Старој Загори. 24. мај је у нашој породици уживао статус верског празника. Стално смо били на пробама и представама. Било је и тешкоћа у поратним годинама, али су у нашој кући увек владали ведар дух и позитивна атмосфера. Учили су нас да у свему налазимо нешто добро и лепо. Много тога сам научила и од свог професора клавира. Научили су ме да будем одговорна и волим рад, научили су ме да не живим у убеђењу да то што радим ја је нешто специјално, а да једноставно треба да обављам своје обавезе. Волим људе, зато и певам с љубављу. Увек сам слушала и пратила своје срце. У савременом друштву је егоизам честа појава, недостају лојалност и поштовање. У том погледу су ми источни мудраци увек служили за пример, али избегавам фанатизам. Духовно треба да на најприроднији могући начин помаже да се „мајстори“ живот што је свакако сам по себи довољно тежак задатак за све нас. Карајан је говорио да не само што поседујем способност да разумем дубине музике него и „да је преносим даље.“А ја сам њему обећала – док могу, радићу то. Предајем и свуда успостављам веома снажне односе с младим извођачима. Стално ме траже, позивају, једва стигнем да све постигнем, али памтим своје обећање које ме води напред.

Као 4-годишња девојчица је на сцени Старозагорске опере будућа оперска дива наступила у улози детета Мадам Батерфлај у истоименој опери. Касније је исту улогу одиграла и њена ћерка Силвана Синтов:

Као мала волела сам „Травијату“ и „Мадам Батерфлај,“ биле су ми омиљене опере, каже она. „У опери „Мадам Батерфлај“ сам била у улози детета главне јунакиње. А моја мајка је певала партије Леоноре из опере „Трубадур,“ Ебигејл из опере „Набуко,“ Дездемоне из опере „Отело“…Њене јунакиње су увек на крају умирале, а ја сам плакала. До своје 18. године сам хтела да постанем певачица, учила сам певање у музичкој школи у Берлину. Али сам постала глумица – отац ми је такође завршио Националну академију за позоришну и филмску уметност. Три године сам играла у Лондону, након чега сам се запослила као PR у једној великој компанији која се бавила продукцијом грамофонских плоча. Након неког времена су ме преместили у Париз где сам била задужена за певаче и диригенте са којима су снимали, а пре свега за Данијела Баренбојма. Осам година сам била његов PR. Након тога сам основала властиту Агенцију за односе с јавношћу и наставила сам радити углавном с извођачима и диригентима. Радим са супругом који је син немачке оперске диве ХилдегардБеренс. Наша ћерка такође жели да постане певачица, а син нам је пијаниста…

Од Силване смо сазнали да су снимци који ће бити приказани 7. априла мало познати а део су личне архиве Ане Томове-Синтове. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова