Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Изложба на отвореном прича о 140. годишњици проглашења Софије за престоницу Бугарске

Кућа фабриканта Кира Стефанова
Фотографија: historicalroutes.bg

3. априла 1879. године Уставотворна скупштина у Трнову је једнодушно изабрала Софију за престоницу наше новоослобођене домовине. Неимари савремене Бугарске су са великим ентузијазмом прихватили идеју препородитеља Марина Дринова и покренули преображај заосталог насеља у савремени европски град са лепим зградама, широким улицама и опремом која ће омогућити миран и удобан живот.


Изложбом „Саградити престоницу” која се отвара данас (03.априла) у Градском врту испред Народног позоришта „Иван Вазов”, Државна агенција за архиве обележава 140. година од проглашења Софије за престоницу Бугарске. Постери са документима, фотографије и плакати, као и текстови уз њих на аутентичном за оно време језику, приказују пут који је Софија прешла од свог ослобођења до краја 90. година минулог века.


Заиста је тешко приказати богату историју Софије преко изложбе двадесетак табли, јер има пуно ствари које бисмо хтели да покажемо гостима и житељима Софије
– каже Румен Борисов, потпредседник Државне агенције за архиве. – Зато смо се определили за неке основне акценте који представљају причу развоја града – његово ослобођење од турске владавине, прве активности Скупштине града, први урбанистички план, брзе кораке начињене свим ентузијазмом становника и управљача тог града.


Лепота нове престонице је приказана преко зграда које се и данас могу видети као што су Царски дворац и Универзитет „Св. Климент Охридски“, затим – преко Борисовог врта, основних храмова различитих религија које овде мирно коегзистирају – православних Св. Софије, Св. Александра Невског и Св. Седмочисленика, католичке катедрале Св. Јосифа, синагоге, џамије. О културном животу сведочи афиша израђена од свиле поводом концерта примадоне Миланске скале Филипине вон Еделсберг 1882. године и плакат из 1968. године представе „Коњска мува” Панча Панчева.

Програм дочека кнеза Александра I у Софији и свилена афиша концерта Филипине вон Еделсберг
Житељи Софије треба да се присете дугачке историје наше престонице, јер располажемо са довољно чињеница које нам могу дати самопоуздање и понос што смо брзо створили европски град – сматра историчар. – А што се тиче питања шта данас недостаје граду, постоје акценти који ионако нису до краја развијени иако је толико времена прошло – реч је пре свега о јавним радовима, хигијени итд. Да се и у процесу развоја града и на њих мислило, не би било оних грешака које данас видимо. Тако да је овде место да се присетимо максиме: Ко своју прошлост добро познаје, не греши у садашњости.

Да ли је то случајно што државне архиве приказују данашњи лик града и како он изгледа?

Пролазимо кроз различите политичке конјунктуре и понекад развој града није толико праволинијски – одговара Румен Борисов. – Могли бисмо да представимо неки савремени лик Софије, али са тачке гледишта нашег задатка да чувамо документарни део историје, сматрамо да би било боље да се још једном присетимо неких ствари из историје града као наше престонице.

Годишњица проглашења Софије за престоницу биће обележена разним манифестацијама међу којима су освештање 250 школских застава на тргу Св. Александра Невског и кратка историјска шетња „Иза фасада софијских домова” која ће кренути од базилике Св. Софије, а завршиће се код куће фабриканта Кира Стефанова у ул. Париз бр. 1.


Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Израелски хеликоптер испаљује пројектил у правцу Либана, 13. октобар 2024.

Да ли ће одлука САД да дозволе Украјини да оружјем које су јој испоручиле нападне циљеве у дубини руске територије довести до нуклеарног удара?

Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..

објављено 26.11.24. 12.30
Гласање у Великој Британији

Стварање изборне јединице за иностранство ће спречити могуће манипулације гласовима наших сународника у иностранству

Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..

објављено 22.11.24. 12.05

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15