Више од 70 је филмова који ће учествовати у предстојећем издању фестивала, а 51 њих такмичи се за велику награду Master of Art. Шест од њих дело је бугарских аутора, а конкурисаће за још једну награду – за најбољег бугарског филма. Краткометражних остварења је 17, у тој категорији се додељује засебна награда. Најо Тицин, утемељивач и уметнички директор  фестивала представља неке наслове:

То је још увек једини фестивал Источне Европе,посвећен уметности и уметницима гледаим из угла документарног филма. Ове године очекујемо тесну конкуренцију у категорији „Архитектура и дизајн“ – рецимо међу претендентима за награду ће бити филм Карлоса Сауре о великом италијанском архитекту Ренцу Пјану. Веома занимљив филм у тој категорији је и „Мис ван дер Рое – павиљон Барселона у два чина“.Он представља јединствену причу о јединственој згради – павиљону Немачке подигнутом за Светску изложбе у Барселони 1929. г. премапројекту истакнутог немачког архитекте Лудвига Миса ван дер Роа. Осам месеци касније зграда је уклоњена, али је својевремено била толико иновативна да је савременим архитектима остала као легенда. У 80. годинама прошлог столећа је одлучено да се обнови – у истим размерама и на истој локацији. У тој згради се данас организује церемонија доделе награда савремене архитектуре названих по имену Миса ван дер Роеа. Прича је предивна, а тако је и снимљена.

Филмови су разврстани у 12 категорија. Међу њима су „Уметност и деца“, „Позориште и филм“, „Савремена уметност и уметност протеста, артинсталације“, „Уметност у видеоиграма и VR“, панорама „Америка за Бугарску“ и др. Као и у ранијим издањима Master of Art, на програму су прекрасна остварење посвећена музици.

Ове године међу њима је документарни филм о славном виолинисти Јицаку Перлману – невероватно симпатичном човеку који плени својим понашањем – каже још НајоТицин. – Снагом воље и свог огромног талента он је успео да одоли предрасудама, тешкоћама и физичком хендикепу, те освоји светске сцене. Филм је забаван и допадљив. Значајан филм је такође и „Оркестар прогнаника“, посвећен пољском виолинисти Брониславу Хуберману, који је у 30. годинама ХХ века активно  концертирао у централној Европи. Неки га називају „Музичким Шиндлером“, јер је спасао на стотине Јевреја. Хуберман је организовао кампању за регрутовање музичара који би формирали  оркестар на територији Палестине. Поред инструменталиста у Палестину су кренуле и њихове породице. Да би прикупио новац за ту своју иницијативу Хуберман је држао концерте у добротворне сврхе. Ајнштајн му је помогао да приреди концерт у Карнеги холу, али му је тамо нестала виолина. Инструмент који је израдио италијански мајстор у XVIII в. нико није успео пронаћи. Дуго година после тога постало је јасно да је виолину украо неки музичар који је на самрти признао супрузи шта је починио. Ова виолина је неколико пута препродата, а данас на њој свира један од најистакнутијих виолиниста Џошуа Бел. „Оркестар прогнаника“ у основи је утемељења Израелске филхармоније.

Ове године због 30. годишњице пада Берлинског зида некако нам природно дође да створимо категорију „Уметност и власт“. У њој су нашли место филмови који разоткривају нелаке, често пута трагичне односе између слободоумних уметника и ауторитарних режима. Међу документарним филмовима укључених у фестивалски програм има још пуно занимљивих остварења посвећених различитим уметностима и људима који се њима баве.Фестивал ће бити званично отворен 4.априла у биоскопу „Лимијер Лидл“ када ће бити приказан филм „Густав Климт и Егон Шиле: Ерос и Психа“. Фестивал ће потрајати до 25. априла, а одржава се у Софији, Пловдиву и Варни.

Превод: Ана Андрејева