Касно синоћ је саопштено да је министар спољних послова Екатерина Захаријева затражила да амбасадор Турске код нас Хасан Улусој буде позван на разговор поводом тврдње шефа турске дипломатије Мевлута Чавушоглуа да се Анкара умешала у израду измена и допуна Закона о вероисповести и верским заједницама у Бугарској. Захаријева је одржала телефонски разговор с турским колегом, а прес служба Министарства спољних послова је издала саопштење у коме стоји да Бугарска не може да допусти, нити је икад допустила страно мешање у свој законодавни процес. Уследила је иницијатива партије ВМРО, која је део владајуће коалиције, да парламент саслуша Захаријеву. По том питању су високу осетљивост демонстрирале не само власти, већ и читава јавност, о чему најбоље сведоче наслови у штампи: Бугарска мења Закон о вероисповести на захтев Турске („Сега”) и Турски министар се похвалио да се изборио да Анкара настави да финансира муслимане у Бугарској („24 часа”).

Морамо поменути чињеницу да је једино Главно муфтијство у Бугарској поздравило усвојене законске измене које не само што ће му омогућити одлагање измиривања дуга према држави на 10 година, већ неће искључити могућност да поред државне субвенције добија финансирање из иностранства. Све се то догађа уочи локалних избора у Турској и у напетој предизборној ситуацији у Бугарској, због предстојећих избора за Европски парламент. Такође у предизборној ситуацији је пре две године – у марту 2017. године, а уочи парламентарних избора у Бугарској и референдума у Турској, Софија позвала свог амбасадора Надежду Нејнски у Анкари на консултације због изјаве турског министра којом је подржао одређену бугарску странку а која је протумачена као мешање у унутрашње ствари земље. На дан када је она позвана на разговор, градоначелник града на југозападу Турске позвао је исељенике из Бугарске да 26. марта изађу на биралишта како би етнички Турци у Бугарској ојачали своје позиције, а турски језик постао службени у тој земљи. Политички посматрачи су тада прокоментарисали да је непримерено понашање турских званичних и незваничних представника када је у питању суверенитет Бугарске изазвало читав низ контра-мера бугарских институција. Кратке тензије изазвала је у августу 2013. године и једна незванична посета потпредседника владе Турске Бекира Боздага Софији, о којој је Министарство спољних послова Бугарске обавестила само Амбасада Турске у Софији, а бугарским медијима није било допуштено да прате ток догађаја. Тада је турски вицепремијер рекао да су споменици архитектуре из османског доба у очајном стању и Анкара ће тражити могућност да се побрине о њима, али је тим поводом министар културе Петар Стојанович рекао да је питање вакуфске имовине решено између Царевине Бугарске и Османског царства још давне 1909. године и тиме је тема завршена.

Између Софије и Анкаре не севају често варнице, али кад до тога дође никад се не зна да ли то неће пореметити иначе добре односе две земље. Тек нам предстоји да видимо какве ће бити реалне последице последњег случаја.