21-годишњи Данијел Асенов, родом из села Кукерово код Јамбола, овог месеца је освојио шесту европску титулу – на Европском првенству у боксу до 22 године у Владикавказу, Русија. Његов млађи брат, Бојан, окитио се на истом такмичењу сребром у категорији до 56 кг. Тиме су бугарски репрезентативци, чији је тренер Кубанац Жоел Солер Арате, заузели друго место по броју медаља код мушкараца. Млади боксер је с нама поделио колико је тежак био пут до овог успеха:

Био је веома тежак. Знате да је Европа велика и да има пуно добрих боксера. Срећан сам што је једна мала земља као што је Бугарска постала друга по броју освојених медаља, одмах иза домаћина, Русије.

Ова победа је дошла само месец дана пошто је Данијел по други пут освојио престижни куп „Странџа“ на 70, јубиларном издању најстаријег европског турнира у боксу „Странџа.“ Иза успеха се крије много труда, зноја, упорности на тренинзима и пуно одрицања. Али је Данијел упркос томе категоричан да не жали због свог избора. Донео је златну медаљу Бугарској, тако да је све то вредело. Бављење спортом исто тако васпитава и усмерава енергију младих људи на правилан правац. Данијел за себе каже: Иначе сам ја обичан човек као сви остали људи. Али у сали постајем друга особа.

Добро, а зар те никад није обузела жеља да прекинеш с оваквим начином живота? питали смо младог спортисту.

Можда на почетку, али ми је драго што сам успео да се задржим и сконцентришем. Јер знате да што је човек млађи, већи је и ризик да скрене с правог пута.

Данијела Асенова данас људи више познају по надимку „Тајсон,“ који му је наденуо тренер из Хаскова Младен Сталев.

Сигурно ти је Мајк Тајсон био идол?

Јесте, био је, на почетку, одговорио је Данијел.

А данас?

Име му је Данијел Асенов, одговара боксер с осмехом и додаје: Кад сам био мали веома су ми се допадале вештине Мајка Тајсона, његов стил. Али сам временом савладао неки нови, другачији стил који ми се свиђа, одговара ми, а мислим да је добитнички.

Боксом се бавио и старији Данијелов брат Катин, који је главни кривац да се Данијел заљуби у тај спорт. На ринг је изашао годину дана после Катина. Касније, упркос томе што још није имао довољно искуства, почео је да припрема свог млађег брата Бојана. Другим речима, у врло кратком периоду смо се сви почели бавити боксом, присећа се шампион.

Професионална спортска каријера је пуна изазова. Како би их превазишао, Данијел највише рачуна на себе. Али му пуно значи подршка тренера, девојке – боксерке Розалије Пејчеве, и породице. Они су увек уз мене. Верују у мене и помажу ми. Не раде ништа што би ми одвукло пажњу, можда је у томе скривена тајна мог успеха, каже Данијел и наставља:

Срећан сам што имам дивну браћу која су такође добитници медаља на европским првенствима. Волимо се и увек помажемо једни другима. Родитељи су ми такође дивни људи. Искрени и отворени људи који се не боје да изразе своје мишљење. Уколико примете да грешим, упозоравају ме. Није ми увек пријатно, али не смемо заборавити да су наши родитељи они који највише брину о нама.

Данас Тајсон из Кукорева не прави велике планове за будућност или бар не жури да их подели с нама:

Желим да сам здрав, а све што треба да се догоди, догодиће се. Верујем да ће ме мој стил игре, вештине које сам савладао и које ћу унапредити, одвести до успеха. Једино се надам да не задобијем неке трауме. То ми је најбитније, рекао је на крају нашег разговора шестоструки европски шампион у боксу Данијел Асенов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива и bgboxing.org