До 30. јуна Регионални историјски музеј у Софији представља изложбу „Нека буде благословљен хлеб и живот“. Она садржи експонате из колекције донатора и мецене Антонија Василева. Акцент је стављен на печате за просфору, хаџијске иконе тзв. „јерусалими“, принтове и иконе који су коришћени у хришћанском култу, кући и храмовима.
Изложба има амбициозни циљ да први пут представи око 150 печата за просфору. То је највећа колекција у Бугарској, а можда и на Балкану – прича кустос изложбе Кателина Павлова. – Ти се печати користе за благосиљање хлеба.
Приказани евхаристички печати су израђени од дрва, а ређе и од мермера, алабастера и бронзе. Они се користе једино у храму за једну од седам светих тајни у православном хришћанству – Евхаристију или Причешће. Представљене су и проскурице са ликовима светаца које се користе претежно код куће за благосиљање хлеба печеног поводом различитих хришћанских и породичних празника. Један од великих печата пак је од камена и кречњака, а на њему је представљена сцена „Благовести“.
Антонио Василев је своју колекцију сакупљао 20 година и, како он каже, „све се у животу дешава у своје време, тако да је најзад дошао и моменат да се ова изложба реализује и да буде приказана широкој јавности“.
Најнепознатији печати потичу из Северозападне Бугарске. У нашим пределима преовлађују округли печати, али у Видинском крају постоје и други, необичнији, у облику крста, који су такође веома интересантни – каже колекционар.
Знатан део колекције Антонија Василева чине хаџијске иконе или „јерусалими“ с краја ХVIII и почетка XIX века. Највећа од њих је из 1892. године, димензија 176 х 127 см.
„Јерусалими“ су платна која су рађена према канону од палестинских мајстора а на наруџбину ходочасника који су долазили у Јерусалим да посете Божји гроб. На њима је осликан ентеријер храма Вазнесења Христовог, написано је име ходочасника-наручиоца, година у којој је допутовао у Јерусалим, а испред имена исписано је „хаџија“. По повратку нови хаџија је ту слику стављао у најлепшој соби, показивао родбини и гостима, бринуо о њој, чувао је под белим платном како не би избледела и опстала за његове наследнике, прича Кателина Павлова.
Ходочасници су са својих странствовања доносили и принтове. Они су их преклапали или савијали у ролне, брижљиво их чували код куће, поред домаћих дрвених икона.
Принтови су црно-бели отисци који су допунски обојени. Они су претежно с краја ХVIII и XIX века. Реч је о тзв. „папирним иконама“ или „папирним благословима“. Верници су их куповали обилазећи света места на нашем поднебљу или пак са Атоса. Доносили су их и из Јерусалима. На овој изложби представљамо један мали део колекције Антонија Василева – 5 принтова. Три представљају Зографски, Хиландарски и Бачковски манастир, један са ликом Светог Николе и сценама из његовог житија, као и један са ликом Арханђела Михаила који односи душу верника – објашњава Кателина Павлова.
Изложба и све пратеће манифестације везане за колекционарство и религиозну филозофију одржавају се са благословом Његове Светости патријарха бугарског и митрополита Софијског Неофита I. Мецена Антонио Василев је у знак захвалности за његово родољубље добио Адмиралтејску диплому, а он је, са своје стране, поклонио један од изложених јерусалима и 4 иконе Регионалном историјском музеју у Софији.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: sofiahistorymuseum.bg, Десислава Семковска и Ани Петрова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...