На модној писти се гриве њених одевних комада лепршају и настају разнобојни облаци. И пошто су направљени од обојене косе они неумољиво подсећају на живе слике које се додиром ветра мењају.

Дизајнерка Красимира Стојнева је косу као материјал који пружа многе могућности почела користити још у средњој ликовној школи у родном Пловдиву. Али је тек касније пустила машту на вољу – када су студенти моде и дизајна на универзитету у Источном Лондону добили задатак да експериментишу с нетрадиционалним материјалима и бојама. Тада јој је пало на памет да би могла да у изради комада уместо длаке животињског порекла користи вештачки материјал. Професори су оберучке прихватили њену идеју. Тако је коса постала њен заштитни бренд који ју је постепено одвео до светских модних сцена међу којима је и Недеља моде у Лондону.

Сликање, шишање, ондулација – тако настају моји модели, прича Красимира Стојнева. И раније су многи људи користили косу у те сврхе, али то што ме разликује од њих јесте да ја цртам по њој, радим принтове. А богатство боја и дезена омогућава стварање нових ствари.

Њена креативност и воља да крене неутабаним путем примећене су још за време студија када је Красимира освојила награду часописа “Vogue” - Musee X Vogue Talents – Young Vision Award. Признање јој је отворило многа врата – обезбедили су јој спонзорство за нову колекцију, добила је шансу да путује и види светске модне престонице.

Линија која је оставила јак утисак на публику била је последња колекција коју сам потписала као студент а мени је припала част да својим креацијама отворим шоу програм универзитета, сећа се Красимира. И да, коса је одувек била део мог рада пошто је она мој начин стварања. Допала им се нова комбинација, одважност када је реч о бојама и уопште спој различитих материјала међу којима су и ручно плетене ствари из Бугарске. Колекција ми је била богата принтовима везаним за различите народе из целог света, дакле, био је то један велики „мишмаш“ култура. Као инспирација ми је послужио Лондон који представља чудну мешавину људи, култура и схватања.

У шаренилу овог космополитског града је млада стилисткиња срела своје „Будуће краљице“ за које је креирала своју прву колекцију. Њоме сам хтела да поручим да сам храбра девојка која се не плаши рада, која жели и сања, али и да свака жена може да буде краљица, ако то пожели, рекла је Красимира. Главна муза јој је била певачица Ријана коју замишља у јарким бојама. И обавезно срећну јер представнице лепшег пола које сањају о круни зраче, исто као што и њихова одећа, срећом.

Дуго времена сам размишљала о томе зашто толико волим јарке боје и експериментисање с њим, јер неки моји комади нису намењени баш свима, нити су за свакодневну прилику, каже млада уметница и додаје: Онда сам схватила да у мени живи један глас, део мене, који нисам пустила да се слободно развија. Дакле, одевни комади су средство којим се изражавам, они ми уливају храброст да будем довољно дрска да сањам.

А сања да једног дана створи модну империју коју ће њена деца, а има их троје, наследити. За сада ради у Лондону где предаје моду на факултету који је и сама завршила а њене комаде можете наћи у најелитнијим бутицима. Али „једним оком“ гледа ка Бугарској јер би волела да се врати. И већ се припрема за повратак, ступила је у контакт с власницима неколико бугарских фабрика које ће израђивати њене ствари. А у скорије време ће почети да држи предавања на још једном лондонском универзитету, предстоје јој учешће на Недељи моде у британској престоници, путовања до Њујорка, Лос Анђелеса…

Јако је важно да пронађеш себе и то што волиш да радиш, сумира наша саговорница. Треба да експериментишеш, да тражиш нове ствари и никад не смеш престати да идеш напред, у супротном су осуђен да будеш обичан дизајнер. Стога је битно да стално идеш у непознато, наравно, ако желиш да будеш проналазач.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: лична архива