Пре око 66 милиона година дивовски метеорит је ударио Земљу услед чега се у небо подигла толика прашина да је затамнила Сунце. Тада је на нашој планети настао еколошки пакао, у коме су изумрли апсолутни господари тог доба - диносауруси. Касније се на сцени еволуције појавио прачовек. Данас се страховити ударни кратер, назван Чиксулуб, по имену оближњег места, налази на дну океана у Мексичком заливу и не престаје да привлачи пажњу научника - као могућност да одгонетну тајне свемира и као шанса да нас упозори на сличну опасност, која међутим никад није престајала.

Свако парче метеорита представља запечаћени тренутак праисторије Сунчевог система, зато и људи из целог света понекад ризикују живот не би ли успели да делић универзума ухвате рукама. Колекционар метеорита Георги Пенев каже да је прикупљање космичких стена пасија која не тражи нарочити авантуризам. Међутим онај ко није авантуриста неће ни кренути у потрагу заметеоритима, јер је поред знања, физичке издржљивости и стрпљења, потребна и храброст.

У пустињи и на Антарктику је најлакше открити метеорите, али је то много теже у подручјима зараслих у растиње – прича он. – Био сам на експедицији у Мароку у покушају да откријем познати гвоздени метеорит Таза, али нас је спречила јака пустињска олуја. Ове олује су изузетно опасне, знају да потрају и неколико недеља. У таквој ситуацији мора се одмах напустити тај предео и склонити се на сигурном месту. Ми смо такво уточиште нашли код номада. Тамо смо открили неколико делића метеорита, за које се касније утврдило да суу ствари отпад, који су одбацили трагачи за метеоритима који су тамо били пре нас. Узбудљиво је само тражење метеорита, општење са локалним становништвом. Чудесан је то доживљај када остајеш насамо са свим својим страховањима и откриваш непознате стране самога себе.

Георги Пенев се загрејао за ову чудновату пасију када је гледао филм о двојици трагача за метеоритима. Седамнаест година касније поседује збирку од преко 120 експоната, међу којима су најдрагоценија два метеорита са Марса. Посебно га занимају угљенични хондрити, јер се претпоставља да су управо они донели живот на Земљу.

А први метеорит у његовој колекцији припада врсти обичних хондрита, који се нису изменили приликом топљења и диференцијације од исконског тела. Дакле, то је нетакнута примарна материја стара 4,5 милијарде година, истог узраста којег је и Сунце.

Сваког дана, свугде у свету падају метеорити – можда више стотина килограма заједно са космичком прашином – каже још колекционар. – Већина њих се неповратно губи у морима и океанима, али има и таквих који падају на копно, па их неко неког дана нађе. Опасност од судара с метеоритима је међутим огромна, зато и организација Asteroid Day користи мрежу астронома и волонтера у целом свету који посматрају трајекторију свих објеката – великих камених и металних небеских тела, која угрожавају нашу планету. Према статистици до сада је откривено само 1% потенцијално опасних астероида и ако је њихов укупни број милион, надгледа се тек 10.000 њих.Дакле, они представљају сталну опасност, али се у неким случајевима, на жалост, она ни на који начин не може спречити.

Најразорнији метеорити новијег времена су Тунгуски, који је 1908 г. ударио шумско подручје у удаљеном делу Сибира (у Краснојарском региону), као и тај који је 2013. г. погодио Чељабинск. О силини удара космичких стена који су се у прошлости сударили са Земљом сведоче огромни кратери који су се на тим местима отворили.

Срећом, човечанство још није задесила нека гигантска експлозија проузрокована ударом небеског тела у Земљу, коментарише Георги Пенев и додаје: Имајући у виду брзину којом се ти објекти крећу у Сунчевом систему, може бити немогуће спречити такав судар. И то се посебно односи на мање објекте јер их је теже открити и надгледати.

Превод: Ана Андрејева