Међу стамбеним зградама у видинској четврти „Калето“ назире се силуета некадашњег јудаистичког храма. И без обзира на то што су године и људски нехај узели своје, он и даље чува своју непролазну лепоту коју су пре више од века створиле италијанске архитекте.
Историјско памћење синагоге чува успомену на толеранцију и суживот припадника бугарске, турске, јерменске, јеврејске и ромске заједнице у граду средином 20. века, на жуте шестокраке звезде које су потомци Јакова били приморани да носе на одећи у периоду 1941-44, када је Бугарска била савезник Трећег рајха, на добровољно исељавање 1.200 видинских Јевреја у Израел током 50-их година минулог века. Управо средином 20. века је она изгубила своју функцију молитвеног дома а данас једино костур зграде подсећа на некадашњу величанственост.
Али већ догодине синагога може да поврати некадашњи сјај, наравно, уколико пројекат њене санације и рестаурације буде успешно приведен крају. Подсетимо да је 80-их година 20. века био један несрећан покушај обнове храма након чега од некадашње лепотице није много остало.
Тада је донета одлука да се кровна конструкција синагоге замени, кров је скинут а у средини зграде освануо је грађевински кран, сећа се архитекта Љубомир Станиславов, аутор пројекта рестаурације молитвеног дома.
Међутим, 1986. године је понестало новца, грађевинари су напустили објекат, а нова метална конструкција крова је остављена у дворишту. Нису предузете никакве мере за обезбеђивање објекта. То се граничи с вандализмом јер главни разлог да синагога данас личи на рушевину јесте одлука да у њу буде постављен кран.
2017. године је Организација Јевреја у Бугарској „Шалом“ синагогу уступила Општини Видин уз услов да зграда буде реновирана и преуређена у културни центар по имену славног француског сликара јеврејског порекла Жула Паскина, који корене вуче из Видина.
Локална самоуправа успела је да преко оперативног програма „Региони у развоју“ обезбеди бесповратно финансирање и кредит из Фонда за урбани развој, а нада се да ће средства у износу од 10 млн лева (око 5 млн евра) бити довољна да већ крајем ове године синагога преузме своју нову улогу.
Синагога ће ускоро попримити некадашњи изглед од пре 125 година, каже архитекта. На нашу велику срећу, на располагању су нам архивски документи, фотографије и захваљујући њима ће стари молитвени дом поново заблистати као једна од величанствених силуета дуж обале Дунава. Није случајно то што се у радијусу од 100 метара налазе најзначајније историјске зграде овог града.
По речима архитекте, овај молитвени дом представља тробродну базилику с једном апсидом, припратом, галеријама и четири куле. Реч је о солидној грађевини која је неизоставан део историје града. Синагога је друга по величини зграда дуж тока Дунава, иза оне у Будимпешти, и друга у земљи, прва је Софијска синагога.
Зграда ће бити претворена у велику вишенаменску салу с добром акустиком у којој ће се одржавати концерти, изложбе, сусрети, а зашто да не и свечаности, наставио је Л. Станиславов. На спрату ће бити просторије за сталне поставке везане за стваралаштво Жула Паскина и за Холокауст. На њему ће бити и библиотека, просторије које ће користити Организација Јевреја у Бугарској „Шалом“. Наравно, зграда ће бити и туристичке намене, посетиоци ће имати прилику да купе сувенире, брошуре, књиге о њеној историји. Дакле, ова зграда биће право благо за Видин који је већ добио велику спортску дворану, али није имао слично место за одржавање културних догађаја.
У Видину, који је у прошлости био средиште једне од највећих јеврејских заједница у земљи, данас живи тек неколико њених припадника. А њихов молитвени дом ће заувек чувати сећање на подвиг Бугара који су заједничким напорима спасли своје суграђане јеврејског порекла од депортације у Аушвиц.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: @VidinSynagogue и wikimedia.org
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..