Бугари, Румуни, Молдавци и Македонци поздравиће долазак пролећа празником „Балканско пролеће у белој и црвеној боји“. Он ће се одржати у Милану 24. фебруара а посвећен је 1. марту – дану када драгим особама дајемо амулет за здравље израђен од белог и црвеног конца. У Бугарској се он зове „мартеница“, у Румунији и Молдавији „марцишор“ (mărțișor), у Северној Македонији - „мартинка“. Године 2017. „мартеница“ је уписана на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства након колективне номинације од стране 4 државе. Ова чињеница је била повод да балканска заједница у Милану дође до идеје да организује заједнички празник.
„У ствари, на самом почетку то су биле радионице израде мартеница Бугарске школе у Милану. Након предлога за уписивање мартенице на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа, ми смо на идеју адв. Марије Ганчеве – потпредседнице нашег центра, решили да радионице проширимо и на друге нације које имају ову традицију.“, каже Гергана Христова, председник Центра за језик и културу “Овде Бугарска“ и Бугарске недељне школе у Милану.
Трећу годину заредом балкански празник се организује у сарадњи са Италијанско-румунским културним центром у Милану, молдавском асоцијацијом „Ватра Неамулуи“ у Милану и македонском културном асоцијацијом „Камени мост“. Догађај ће се одржати под патронатом Општине Милано и Генералних конзулата Бугарске, Румуније и Молдавије у италијанском граду. Жири ће изабрати најлепше мартенице које су израдила деца уз помоћ експерта четири културне асоцијације и родитеља деце која похађају Бугарску школу. Празник ће се завршити радионицом бугарских народних игара под вештим руководством фолклорне групе “Весеље”.
Заједничка манифестација „Балканско пролеће у белој и црвеној боји“ је замишљена као дан богат догађајима и „корисну лекцију из солидарности и дељења заједничких културних вредности и традиција балканских заједница у Милану. То је начин на који се наше наслеђе може и даље преносити с генерације на генерацију…“, кажу организатори.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: FB Centro linguistico e culturale Qui BulgariaБугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској –..
Иновативна метода за лечење дијабетичког стопала која користи сопствено ткиво пацијента у комбинацији са вештачком интелигенцијом примењена је у..