„Бити или не бити – питање је сад“ цитат је из једног од најпознатијих комада Шекспира - „Хамлет“. Управо он ће у Малој базилици у Пловдиву звучати на 32 језика а повод је Међународни дан матерњег језика који обележавамо 21. фебруара. Организатори су за јавно читање одабрали дело Шекспира, јер се 2019. навршава 455 година од његовог рођења. Популарни цитат ће звучати у оригиналу и на многим другим језицима: бугарском, турском, јерменском, ивриту, ромском, руском, украјинском, француском, кинеском, немачком, италијанском, шпанском, грчком, чешком, пољском, српском, албанском, шведском, арапском, курдском, молдавском, персијском, јапанском, монголском и азербејџанском. На програму празника је и представљање различитих држава у свету. Поред припадника етничких група у граду – Јермена, Јевреја, Турака и Рома, у празник ће се укључити и страни студенти из свих крајева света који су се определили за студије на високошколским установама у Пловдиву, како и удружења Руса, Украјинаца и Италијана у Пловдиву. Учесници ће припремити типичну за своју државу кратку презентацију - песму, игру, поезију, обичај, ритуал. На крају ће сви заједно упутити поруку поводом Дана матерњег језика. Организатор догађаја је Бугарско-турски књижевни клуб у „граду на седам брежуљака“. Ево зашто је по мишљењу члана Управног одбора Бугарско-турског књижевног клуба Шенар Бахар обележавање Међународног дана матерњег језика важно:
Међународни дан матерњег језика прогласио је УНЕСКО на Генералној скупштини одржаној 17. новембра 1999. године, а од 2000. обележава се сваке године ради промовисања језичке и културне разноликости и подизања свести о значењу матерњег језика и вишејезичности. Датум није случајно одређен него је он везан за трагични догађај од 21. фебруара 1952. године када је у Даки (главном граду данашњег Бангладеша) полиција усмртила велики број демонстраната (међу којима су били и студенти) који су тражили да бенгалски језик буде усвојен као службени језик у земљи.
Тек 1956. године влада је признала бенгалски језик као службени.
Сваке године прославе Међународног дана матерњег језика имају различит акценат. Овогодишњи мото гласи: „Локални језик као фактор развоја, мира и помирења“, а циљ је да се нагласи заслужена улога свих језика за изградњу и очување културног идентитета народа. У том смислу нормално је што смо се определили за Пловдив и то не само зато што је ове године он Европска престоница културе него и зато што у њему вековима живе припадници различитих етничких група и различите културе који су оставили трајан траг у култури, духу и начину живота града, који од ІV века пре нове ере до данас постоји без престанка.
Празник ће бити отворен читањем песме „Бугарски језик“ нашег истакнутог песника, писца и драматурга Ивана Вазова. И она није случајно изабрана, јер преко ове песме „патријарх бугарске књижевности“ брани наш језик за који се крајем 19. века говорило да је „груб“ и да „му недостаје мелодичност“. Данас се у свету прича више од 6.000 језика а 24 њих проглашена су службеним језицима ЕУ. Занимљива је чињеница везана за језике у оквиру ЕУ да је по иницијативи Савета Европе 26. септембар проглашен Европским даном језика. Један од циљева те иницијативе, која се спроводи од 2002. године, јесте да подстакне Европљане да уче више језика - нема везе да ли ће то бити због посла или тек тако.
Превод: Албена Џерманова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..