Скоро 90% воћа и поврћа на домаћим полицама је из увоза, а наша производња је у потпуности уништена, рекао је Чавдар Маринов, извршни директор Бугарске асоцијације организација произвођача воћа и поврћа. Према подацима Националног завода за статистику, у првих десет месеци 2018. године је увоз свежег поврћа повећан за 11,7% и достигао је 226,7 хиљада тона годишње, док је увоз свежег воћа порастао за 9,4% - до 255,3 хиљада тона. Истовремено је регистрован пад крајње производње у пољопривреди од 2%. То се догодило упркос томе што су прошле године бугарским пољопривредницима исплаћене субвенције у износу од 1,3 милијарде евра – више од половине обезбедила је Европска унија, док су остале предвиђене државним буџетом, као што је рекао министар пољопривреде Румен Порожанов.

Бугарска пољопривреда је очигледно у лошем стању и то може да процени сваки бугарски грађанин који редовно купује прехрамбене производе. Бугарско воће, поврће, месо, јаја, млечни производи и остали пољопривредни производи су у минималним количинама на тржишту и скоро све на домаћим трпезама долази из увоза, и то углавном из Турске, Грчке, Пољске, Србије и Северне Македоније.

Бугарска пољопривреда чини око 5% БДП-а земље и тренд није повољан. А до пре само три деценије је наша земља прехрамбеним производима снабдевала све земље некадашњег Источног блока. После демократских преображаја у земљи 1989. године, у области пољопривреде су спроведене реформе које, нажалост, нису уродиле очекиваним плодом. Враћање пољопривредног земљишта некадашњим власницима којима је било одузето насилном колективизацијом само је распарчало имовину и у власништву нових фармера остале су сасвим мале пољопривредне површине – мање од хектара, што није довољно за покривање потреба њихових домаћинстава, а камоли за одмеравање снага на националном и међународном тржишту. То је за последицу имало масовни одлазак младих људи из руралних подручја. Једино се производња житарица успела у некој мери консолидовати и модернизовати што је довело до формирања савремених и прилагодљивих предузећа средње величине, која успешно извозе житарице у европске земље и остале делове света.

Гајење уљаних култура – углавном руже уљарице и лаванде, такође је успело да се стабилизује и Бугарска је постала један од светских лидера у трговини етеричним уљима. Наша земља је исто тако највећи произвођач лековитог и зачинског биља у ЕУ. Према подацима Евростата, 2017. године је у земљи произведено укупно 81 хиљаду тона лековитог и зачинског биља.

Пољопривреда има дуге традиције у Бугарској која је до пре неколико деценија била развијена аграрна земља. Данас је све то прошлост. Развој пољопривреде данас не подстичу нити невероватни природни услови, нити финансијске инјекције које обезбеђује Заједничка пољопривредна политика ЕУ. Пад аграрне производње и продаја резултирао је смањењем дохотка фармера. За 2018. годину су, према подацима које је изнео Национални завод за статистику, њихови дохоци опали за 14,8%, док су у осталим секторима привреде порасли за више од 7%. То свакако одвраћа инвеститоре и радну снагу пошто указује на ниску исплативост и недовољну додату вредност. Поред тога, нема никаквих индикација да постоје позитивне промене. Тако, рецимо, органска производња је и даље маргинална област пољопривреде и чини тек 5% укупне пољопривредне производње. Све у свему, Бугари све више конзумирају увозно воће, поврће, месо и млечне производе и с носталгијом се присећају укуса домаћих производа од пре пар деценија.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС