Већ 13 година се бавим нечим што је везано за светлост. Прво сам правио свеће, а сад – лампе. То је природан след ствари, можда ме је радозналост одвела у том правцу. На почетку су ми модели и дизајн били толико нестандардни и компликовани да су више личили на металне скулптуре, сећа се својих првих корака у занату Николај Табаков чије су несвакидашње лампе данас тражене у земљи и иностранству. Реч је о лампама необичних облика које је Николај израдио од завареног металног оквира напуњеног ручно рађеним непалским папиром. Уграђени су цвеће, лишће и друге декорације.

По мени, управо тај папир чини лампе толико популарним, каже Николај Табаков и додаје: Лампе и папир су ручно рађени, можда се у томе крије одговор на питање зашто су тако добро употпунили моју концепцију о светлости. На први поглед, два листа папира визуелно могу да изгледају потпуно иста, али кад светлост прође кроз њих, схватиш колико су они заправо различити, на неким местима је светло јарко, док је на другима – пригушено. А то чини лампу лепшом и занимљивијом.

Првобитни уметнички експерименти воде до настанка чудних облика, али је временом Николај Табаков почео користити једну универзалну технику коју је развио. Његове лампе су нежне и лепе. Смем да тврдим да сам усавршио облике, а и поруке које моје лампе шаљу. Чак могу рећи да ми је жао што сам се толико усавршио у прављењу лампи, јер ми недостаје тај осећај експериментисања, признаје Николај.

Изложбе су место на којем Николај Табаков пушта машти на вољу. Нестандардне лампе су приказиване не само на изложбама приређеним у Бугарској већ и у Великој Британији, Француској, Шпанији. Како их је тамошња публика прихватила?

Добро, одговорио је уметник и додао: У Бугарској се такође почео мењати однос према ручно рађеним предметима, али на Западу постоји дугогодишња традиција, људи у западним земљама цене јединственост, несвакидашњост ствари. Лампе које представљамо на изложбама право су ремек-дело. Никад не знам какву ћу тачно лампу израдити, али покушавам да се придржавам облика. Тек кад је завршим и укључим, видим шта је испало. А крајњи резултат ми се увек допада.

Лампе Николаја Табакова нећете наћи у галеријама и продавницама, а разлог томе је чињеница да он жели да се упозна с људима који ће их купити.

Прво треба да поразговарамо, а потом могу да купе лампу, објашњава Николај. Правим скицу, прецизирамо детаље и ја почињем да радим. Разноразни људи показују интересовање за моје лампе, али већина њих такође поштује и воли посебне ствари. Срећом, прошло је то време када су људи масовно поклањали јефтине ствари. Данас људи желе да поклоном упуте личну, емотивну поруку, а ја им пружам могућност да то остваре. Често говорим да моје лампе налазе своје људе, а људи препознају своје лампе.

Николај Табаков каже да стално израђује нове моделе. Тако је дошао на идеју кад се лампа упали да се појави име њеног власника. Ово је својеврстан бонус власнику, пошто је лампа 100% персонализована, каже мајстор.

Почетком пролећа ће Николај организовати „дружење уз лампе“ на које ће позвати људе који поседују његове производе или су израдили лампу током неке од радионица које води.

Идеја ми је да се сви окупимо, да укључимо све лампе, да се људи упознају а ово дружење прерасте у празник светлости, каже Николај Табаков. Лампе су плод моје маште, у њихову израду улажем машту и уметнички дух. Људска уобразиља је бескрајна и неукроћена, а ја покушавам да је на најбољи могући начин искористим приликом израде својих лампи.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива