1.150 година након успења Св. Константина-Ћирила Филозофа /14. фебруара 869. г./ његово дело је живо а и научници из низа земаља још увек изучавају његов живот. Зато и данас, када обележавамо годишњицу његовог представљања Богу, истраживачи из 6 земаља - България, Германия, Гърция, Италия, Полша и Русия. Бугарске, Немачке, Грчке, Италије, Пољске и Русије, представљају своја најновија достигнућа на конференцији у Софији под насловом “ Њему слава, част и поклоњење”. Тродневни научни форум организује Ћирило-Методијевски научни центар при Бугарској академији наука а посвећен је и 150. годишњици оснивања Академије.

Знамо да је Константин-Ћирило Филозоф заједно са својим братом Методијем створио словенску писменост. Међутим, још већа је његова заслуга као творца старобугарског књижевног језика који је признат као трећи класични језик хришћанства у средњовековној Европи, заједно са грчким и латинским. На нашем поднебљу било је места за различита стара писма – грчко и латинско, готско, глагољично и наравно ћирилично.

Увек морамо наглашавати да су ћирилично писмо створили ученици Ћирила и Методија у Бугарској и оно је наш највећи допринос европској култури – каже проф. др Славија Барлијева, директор Ћирило-Методијевског научног центра. – Да није било просвећених владара из доба Ћирила и Методија ништа од тог светог дела не би било очувано данас и вероватно бисмо, попут западних Словена, користили латинично писмо. Такође, не смемо заборавити да Ћирило и Методије разбијају грчко-римски модел европске културе и у њега уносе словенски елемент. Зато немојмо дозволити, као што се недавно десило, да нас на најгрубљи начин изазивају промовисањем идеја да је ћирилица створена у Македонији. Млади људи морају знати да је азбука један од основних параметара нашег националног идентитета, да нас је она чувала од асимилације и да се не смемо одрицати ње.

Зар има нечег још узнемиравајућег од вести да ово знање не само што се може угасити него може бити замењено “чињеницама” које су намештене да би служиле циљевима нечије геополитичке игре.

Тренутно се широм Европе катедре за славистику, бугаристику и тзв. мале словенске језике затварају на рачун русистике – каже проф. Славија Барлијева. – Ово је лако објашњив политичко-економски феномен који, нажалост, доводи до смањења интереса слависта за ову прву фазу рада Ћирила и Методија. Свеж пример је Катедра за славистику и балканистику Бечког универзитета, где су истраживања у области бугаристике била снажно заступљена. Међутим, на место изузетног аустријског научника који је добро знао бугарски и српски језик, позван је стручњак из Русије – можда такође добар, али он нема ништа заједничко са балканистиком. Тако данас на овој катедри раде само русисти – нема ниједног представника балканских земаља. Бугарска академија наука се обратила аустријском министру просвете и науке с апелом да задрже бугаристику, али се то није десило. С друге стране и наша држава, преко Министарства спољних послова, ништа није предузела.

Резултат овог нечињења је једнозначан – наша земља је себе лишила још једног средишта које би припремало амбасадоре бугарске културе у свету.

За мене је то неодговорност и небрига, још један заредом пример одсуства осећајности према духовности – духовно не доноси приходе, не може се поделити и продати. Све су то ствари чије се последице тичу неколико генерација иза нас... Очито моћници дана не маре за њих, казала проф. др Славија Барлијева.

Превод: Албена Џерманова