Описују жене које су дотакле најнежније жице душе генијалног песника Христа Ботева као запажене и продуховљене. Оне су не само лепе и интелигентне, него и посвећене високим идеалима. Које су оне и зашто су остале у песниковој сенци? Из оно мало биографских података којима данас располажемо, у некој мери можемо да направимо портрет његове супруге, Венете. Више година су покушавали да нас увере да је генијални бугарски песник и револуционар био у таквој мери одан идеји о ослобођењу Бугарске од турског ропства да му у срцу није било места за љубав према жени. И као доказ тих тврдњи његови истраживачи су наводили песму „Мојој првој љубави“ у којој песник каже својој драгани да не може да мисли на љубав док му народ пати под туђим јармом. Али ако продубљеније истражимо Ботевљево стваралаштво, отркићемо љубав у свим њеним димензијама. Управо таква је била и идеја издавача Пламена Тотева који је поново објавио збирку песама свима нама омиљеног уметника из доба националног препорода, настојећи да читаоцима разоткрије љубав која је инспирисала стварање сваког стиха:
„У књизи коју смо насловили „Мојој првој љубави“ према чувеној Ботевљевој песми, објављујемо и све остале његове песме и причамо како су оне створене. Укључили смо и истраживање Људмиле Габровске које прича о женама у животу Христа Ботева. Покушали смо да иза лика који нам је познат из уџбеничке грађе откријемо човека и његове емоције. Истражујемо и околности које су га надахнуле да крене управо овим путем и да напише управо ове песме.“
По речима Пламена Тотева међу бројним биографијама Ботева нема ниједне која разоткрива жене које су инспирисале песника и прича о њиховом значају за културни развој Бугарске. У новој збирци на бази аутентичних историјских извора Људмила Габровска гради са посебном прецизношћу на бази докумената, ликове жена које су оставиле свој отисак у срцу Ботева:
„Заиста га приказујемо са мало познатог аспекта, као мушкарца који је волео и за кога је љубав била инспирација. Људмила Габровска је успела да открије слабо познате чињенице. Књига је једно мало, изванредно привлачно и лепо издање. Илустрације у боји су слике познате савремене уметнице Ралице Денчеве. Објављене су и бројне аутентичне фотографије жена које је Ботев волео. Читалац може не само да види како су оне изгледале, него и да открије њихову тачку пресека са песником. Три су жене оставиле траг у његовом животу. Прва је Парашкева Шушулова, учитељица која се школовала у Русији. Она је била изнимно интелигентна и паметна особа и можда је управо тиме привукла Ботева. Упознали су се у Русији, те су се касније срели у Калоферу, где је она радила као учитељица. Често су их видели заједно што је заправо боло очи у ондашњем затвореном, патријархалном друштву какво је било и калоферско у оно доба. Већ тада је та веза дала разлога тражити коме је посвећена песма „Мојој првој љубави“. Да ли Парашкеви Шушуловој или другој његовој музи, Марији Горановој - Мини, као што су је звали њени најближи?“
Савремене хипотезе дају предност Мини, јер је управо она имала онај „дивни глас“ о којем се говори у песми. Она се школовала у Прагу и мада ју је тамо чекала блистава музичка каријера, одлучила је да се врати у Бугарску, јер је сматрала да је њена мисија да ради у име образовања и еманципације жена у својој домовини. Нешто што је у другој половини XIX века, звучало чак скандалозно.
Трећа жена у животу Христа Ботева је Венета, изузетно снажна жена, која је, у раскораку са ондашњим моралом, напустила свог првог супруга и побегла са дететом у Румунију. Тамо је срела Христа Ботева и стала чврсто поред њега. Прихватила је његове идеје и подржавала га на путу за који се он определио.
„То је можда остварени лик вољене жене из песме „Мојој првој љубави“ – истиче Пламен Тотев и наставља: Заиста покушавамо да напустимо стандардне обрисе Ботева, да му дамо тело и крв. Ми не тражимо сензацију, већ идемо путем логике и пратимо његове животне нити. То није обичан зборник прикупљених чињеница, већ животопис Ботева и прича о његовим љубавима.“
Превод: Александра Ливен
Фотографиjе: Дарина Григорова и архиваПрича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Најновији бугарски филм „Пре него што заборавим“ од данас је у биоскопима. Ова емотивна драма осликава сурову стварност једне од најчешћих..