Сада је време за зимске економске прогнозе различитих међународних истраживачких центара и светских институција. Недавно су објављене прогнозе Светске банке, Међународног монетарног фонда, Европске комисије. Своје прогнозе дали су и бугарски истраживачки центри а посебно Институт за тржишну привреду.

Све су се ове прогнозе појавиле у време промене економског циклуса а разлике између њих се односе пре свега на дубину и брзину успоравања економског раста у Европи и Бугарској које очекују сви аналитичари. Нећемо улазити у детаље, али морамо рећи да су сви посматрачи једнодушни да ће ове године, према економској прогнози, у нашој земљи бити сунчано са мало више облака, како истиче Институт за тржишну привреду. Другачије речено, бугарска привреда ће и ове године ићи узлазном линијом уз извесну стабилизацију брзине. Сви се слажу да ће раст БДП износити од 3,1% до 3,7%, што би, с обзиром на прогнозе за земље из зоне евра о расту испод 2%, био добар резултат. Овај став деле чак и обични потрошачи у Бугарској који, према последњим истраживањима њиховог расположења, имају веће поверење у могућности националне привреде. А то је веома важна ствар, јер се тиче једног од главних покретача бугарског привредног раста – унутрашње потрошње. Тим пре ако се узму у обзир речи премијера Бојка Борисова који је јавно објавио да је дошло време за повећање зарада и за идућу годину обећао ново повећање плата у јавном сектору за 10%, након повећања од 10% од 1. јануара ове године. То изазива очекивања да ће и потрошња бити већа односно да ће она подстицати бизнис и различите индустрије.

Бугарској је јако потребно убрзање раста доходака и потрошње, јер, према последњим подацима Бугари су на последњем месту у Европи по годишњем БДП по глави становника – 7.300 евра док у ЕУ он у просеку износи 15.000 евра. Са тачке гледишта националне привреде то говори о слабијој тражњи, слабијој продаји и слабијој производњи због ниске куповне моћи. Обећавани раст зарада у јавном сектору није огроман али је скоро сигурно да ће довести до повећања зарада и у приватном сектору.

За 2019. годину стручњаци очекују и веће јавне инвестиције у инфраструктуру што значи повећање јавних расхода. Доказ да то заиста предстоји јесте чињеница да је крајем протекле године влада из буџетског вишка расподелила око 1 милијарде евра којим ће се ове и наредних неколико година финансирати првенствено транспортни пројекти. Предвиђа се и убрзање европских субвенција што ће такође подстаћи различите индустријске секторе.

Ако, као што се очекује, као први корак ка приступању зони евра, Бугарска буде позвана да се овог лета придружи европском механизму девизних курсева /ERM2/, доћи ће до још веће стабилизације привреде као и до подстицања банака. А ове последње су тренутно у завидном стању и пријавиле су добит за прошлу годину од скоро 1 милијарде евра. Њихови су сефови пуни и само чекају кандидате за финансирање разумних и оправданих пројеката.

Немогуће је да у светлу свих ових позитивних развоја не постоји оптимизам у погледу економског развоја наше земље у 2019. години. Чини се да је он све реалнији у оквиру ипак не толико великог потенцијала бугарске привреде која је снажно повезана са извозом чији пак успешан развој у последње време све осетније отежава недостатак радне снаге. У ствари, та радна снага постоји – само што се до сада на њу није увек гледало као на најважнији капитал за пословање и наравно, она није била довољно добро плаћена. Због тога је на стотине хиљада Бугара потражило срећу у иностранству у нади да ће тамо имати бољи живот. Дошао је тренутак да се тенденција окрене, али се то не може одједном десити и биће потребно време и више новца за зараде које би биле разлог да људи остану овде, а емигранти – да се врате у домовину.

Превод: Албена Џерманова