У блиској будућности биљни антиоксиданси могу да постану алтернатива витаминима и минералима – до тог је закључка дошла међународна екипа научника у чијем је саставу и доцент Николај Цветков. Истраживање је објављено у јануару ове године у угледном научном часопису „Oxidative Medicine and Cellular Longevity“.

Антиоксиданси су биохемијске супстанце које доспевају у људско тело преко намирница и имају повољан утицај на његове системе. Њихово основно дејство је да уништавају слободне радикале настале под утицајем токсина, тешких метала, штетних једињења. На тај начин антиоксиданси нас штите од вируса, бактерија и побољшавају наш имуни систем.

„Направили смо библиометријско истраживање око 300 хиљада публикација из последњих 50 година и дошли до закључка да је интересовање научника померено са витамина и минерала на природна једињења, као што су куркумин, ресвератрол и цистеин – прича о свом раду у међународној екипи доцент Николај Цветков. – Та су истраживања индивидуалних, природних молекула резултат углавном чињенице да научници још увек нису добили жељени ефекат изналажењем различитих витамина, истраживањем деловања различитих минерала природног порекла. Због тога последњих година они се опредељују за детаљније изучавање њиховог деловања, у том броју њихових нуспојава и метаболизма.“

Екипа под руководством бугарског молекуларног биолога проф. Атанаса Атанасова са Катедре за фармакогнозију Бечког универзитета је прецизирала да научници све чешће посвећују пажњу биљним антиоксидансима и њиховој примени у борби против тзв. оксидативног стреса који је изазван нагомилавањем слободних радикала у организму. Према научницима, биљни производи попут куркумина у куркуми и ресвератрола у црном вину поседују огромни потенцијал ако се примене самостално или комбиновано у профилакси и лечењу низа болести, у том броју дијабетеса и рака.

„Спроведена су бројна истраживања и с куркумином, и са ресвератролом, али за сада није постигнут жељени резултат – каже доцент Николај Цветков. – Још увек је исувише рано тврдити да се та једињења могу користити самостално или уопште као лекови. Свакако да можемо рећи да огроман део истраживања даје оптимистичке резултате, мада не можемо тврдити да антиоксиданси могу да постану хит у лечењу низа обољења. Једињења попут ресвератрола и куркумина се брзо метаболизују у људском организму – брзо се разграђују, али су тешко растворљива у води. Због тога и код оралног пријема она не достижу максималне концентрације које би изазвале неки ефекат. Важно је знати такође да понекад антиоксиданси имају и супротни – прооксидативни ефекат.“

Доцент Николај Цветков додаје да се већ примењују и нанотехнологије што би учинило природна једињења доступнијим нашем организму. Добро је да уносимо потребне антиоксидансе преко хране, сматра он. Боровнице, јагоде, спанаћ, блитва, пасуљ, натурална чоколада су богати корисним састојцима.

Међународна екипа у чијем су саставу научници из Бугарске, Румуније, Египта и Хонгконга ће наставити свој заједнички рад и ове године. Они су се латили новог пројекта, иновативног и првог те врсте код нас, који има за циљ стварање нових хибридних молекула у борби против Паркинсонове болести, Алцхајмерове болести и други дегенеративних можданих поремећаја.

Превод: Александра Ливен