Изложба под насловом „Дим. Приче о дувану“ која је приређена у тзв. Дуванском граду*у Пловдиву открива 150-годишњу историју дуванске индустрије на територији данашње Бугарске – од првих трагова никотина које је Османско царство оставило до ликова из књижевних дела савремених аутора.

Али су каравани које су грчки трговци слали а који су носили романтику давно прошлих времена одавно престали да долазе. Заменили су их камиони компаније „Никотијана.“ Овим речима је у свом роману „Дуван“ писац Димитар Димов осликао делић социјалне слике у којој је дуван убрзо постао главни покретач економског успона младе бугарске државе.

После ослобођења Бугарске од Османлија (1878) почела је масовна селидба са села у град, а новопристигли људи су се запошљавали у складиштима и фабрикама дувана, раме уз раме с њим радили су и Бугари који су протерани из Западне Тракије.

Дуван је у неку руку допринео и модернизацији живота у градовима – жене су се еманциповале и избориле за своја права, друштво се раслојило и сазрело. Густим дуванским димом су обавијени војни ровови и дубокоумни разговори интелектуалаца и уметника у кафићима. Дувански дим је временом постао незаобилазан део многих филмских прича.

Посетиоци све то могу да виде у четири изложбене сале у којима је изложена поставка „Дим. Приче о дувану“ која нас води у шетњу кроз доба Националног препорода, Први сајам у Пловдиву (1892), борбе за ослобођење македонске територије од Османлија. А ту су и штрајкови радника, ратови, тзв. Препородилачки процес (крајем 80-их година минулог века је тоталитарни режим у земљи наложио насилну промену имена етничких Турака), пад тоталитарног система. Посетиоци ће бити у прилици да чују речи трговаца дуваном, радница, представника удружења непушача, да виде снимке из Балканског рата, вежбу ватрогасаца у једној фабрици, оцену пушачких вредности дувана.

Приче почињу с открићем дувана и његовим доласком у Европу, а настављају се с његовом применом у уметности, каже Светлана Кујумџијева, уметнички директор иницијативе „Пловдив – европска престоница културе.“ Ове приче пружају пуну слику о вези између дуванске индустрије и модернизације Пловдива и Бугарске уопште. На изложби се могу видети архивске фотографије, разгледнице, рекламни материјали, предмети из фабрика, портрети. Посетиоци ће бити у прилици да чују сећања учесника у тој причи, те погледају снимке и сцене из омиљених бугарских филмова.

Поставка није случајно изложена у једној од амблематичних зграда Дуванског града у којем су изграђена пре једног века складишта, нажалост, данас напуштена и урушена. А идеја локалних власти је да се овај део града претвори у простор за културне догађаје:

Пројекат „Дувански град“ посвећен је некадашњој индустријској зони у самом срцу Пловдива, каже Светлана Кујумџијева и додаје: Његово укључивање у програм иницијативе „Пловдив – европска престоница културе“ има за циљ да скрене пажњу јавности на ове заборављене, запуштене зграде како би простор око њих био коришћен за различите уметничке активности. Нажалост, четири од ових објеката, два од којих су била складишта у власништву трговца Димитра Кудоглуа, изгорела су у великом пожару 2016. године.

То нас није натерало да одустанемо, штавише – одлучили смо да добар део догађаја везаних за европску престоницу културе организујемо управо на овом месту да бисмо показали да и у власништву приватника ове зграде могу да носе, помоћу уметности и културе, добре дивиденде. Наравно, не смемо заборавити њихову улогу у прошлости, али треба да имамо на уму да њихова будућност зависи од надлежних институција и данашњих власника. И ако се ово место нашло у светлу рефлектора током ове изузетно битне за наш град године, мислим да ће се изборити за дугорочну заштиту која ће потпомоћи његов развој.

*Неколико складишта дувана у Пловдиву, изграђених 20-их година минулог века, чини ансамбл зграда познатих под именом Дувански град који је постао део Европског пута индустријског наслеђа – прим. прев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: obacco-city.plovdiv2019.eu