Човек не може да чује и да види све познате музичаре, али бар може да покуша. Слична идеја можда је мотивисала меломане у нашем главном граду да се у недељур 3. фебруарр окупе на „бечком“ концерту Софијске филхармоније под управом Алфреда Ешвеа. Сигурно је да они нису били разочарани овим својим избором. У концертној дворани су изведена дела из „златне музичке ризнице“ и то емотивно, артистички и са феноменалним смислом за стил. Иначе речено, позив за наступ у Софији који је упућен великим именима светске сцене, диван је поклон за публику у склопу свечане 90. сезоне Филхармоније. Можда је то и најбоља политика руководства оркестра које је себи, без сумње, ставило високе циљеве.

Познат претежно као оперски диригент, Алфред Ешве је дириговао на стотине оперских спектакала. Гостовао је у Краљевском позоришту у Торину, Опери Масимо Белини у Катанији, Масимо Театру у Палерму, као и у оперским кућама Берлина, Минхена, Цириха, Токија, Хелсинкија… Године 1989. је постао члан уметничке екипе Бечке народне опере, где је на позицији музичког директора. Његов први наступ на сцени Хамбуршке опере био је 1998. и отада је редовни гост-диригент тамо. Рођен је у Бечу, дипломирао на одсеку за клавир и дириговање Бечког конзерваторијума и Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу. Међу његовим професорима био је легендарни диригент и педагог Ханс Сваровски. Као студента продубљено је изучавао дела низа композитора. Отада датира и његова „друга“, ништа мање велика љубав према симфонијској музици. Диригује концерте на престижним сценама Хамбуршке филхармоније, Берлинске филхармоније, а најчешће бечке Музикферајн, ради са Хамбуршким симфонијским оркестром, Оркестром Келнског радија и др.

За Алфреда Ешвеа то је била прва посета Бугарској, први састанак са бугарским оркестром, вероватно и први интервју за бугарски медиј. За Радио Бугарску он је испричао како је оплеменио програм свог концерта у Софији, који су његови утисци од рада са бугарским музичарима, као и појединости о својим професионалним интересима:

Добио сам позив од Софијске филхармоније и то ме је веома обрадовало, јер је било неочекивано. Као Бечанин сам одабрао композиторе чије ми је стваралаштво блиско – Моцарта, Шуберта, кога посебно волим, Бетовена… Њихова су дела веома популарна и сва су она створена у Бечу. Бетовен је рођен у Немачкој, али је живео у нашој престоници, а „Ероика“ коју смо извели у Софији је његова прва велика симфонија, једно од његових великих дела. Изненађен сам и веома радостан од нивоа чланова Софијске филхармоније. Покушао сам да постигнем „бечки стил“ у интерпретацији и они су ишли за мном, остварили смо врло добар контакт. Истина је да сам пре свега оперски диригент, али диригујем и на концертима. Волим оперу, али волим и концертне наступе. Ако треба да их упоредим, у оперској партитури поред оркестра постоје и вокалне партије, које диригент такође треба да прати. Рад са симфонијским оркестром је сасвим различит. Морам рећи да сам као студент изучавао сва та дела. Добро познајем и музику Јохана Штрауса. У Бечу радим са оркестром са којим изводимо музику Штрауса-Старијег и осталих припадника тзв. „Штраусове династије“. Заједно са тим оркестром већ годинама приређујемо бројне концерте и у иностранству – у Јапану, САД… За концерт у Софији такође сам предложио музику Штрауса, али су ми одговорили да се по традицији она изводи претежно на новогодишњим празницима, због чега сам се определио за у потпуности „бечки“ програм.

У Аустрији често приређујемо концерте под ведрим небом у којима наступају и бугарски оперски певачи. Лепи бугарски гласови су познати свугде у свету. Тренутно у Бечкој народној опери нема бугарских имена, али у Бечкој државној опери, где сам такође наступао као диригент, има бугарских певача чија су имена позната широм Европе. Радо бих дириговао оперским поставкама у Бугарској. Желео бих да упознам и друге бугарске уметнике.“

Превод: Александра Ливен