У новембру 2018. године су стране инвестиције у Бугарској износиле око 800 млн евра, а мање су за преко 500 млн евра него у истом периоду 2017. године, показали су прелиминарни подаци које је објавила Бугарска народна банка (БНБ). Истовремено су бугарске компаније у иностранству инвестирале око 280 млн евра. Салдо је очигледно забрињавајући и даје повод за размишљање и предузимање одговарајућих мера за привлачење страног капитала, што је недавно приметио и председник Румен Радев. Министар економије Емил Караниколов је, са своје стране, убеђен да стране инвестиције у земљи нису опале, а своју тврдњу је образложио чињеницом да је 2017. године био 31 пројекат класе А чија се укупна вредност процењује на 311 млн лева, док је 2018. године сертификовано 28 пројеката у износу од 850 млн. лева.
Бугарска је последњих година постала један од водећих у свету подиспоручилаца резервних делова, агрегата, опреме и уређаја за аутомобилску индустрију. Више од 100 страних фирми послује у Бугарској. Власти практично раде све што је потребно како би понудиле повољне услове инвеститорима које обезбеђују посао на десетине хиљада Бугара, углавном нискоквалификованих, који чине јефтину радну снагу какву инвеститори најчешће траже. Али има и таквих који после извесног времена проведеног у Бугарској одустају од својих првобитних планова. Тако је, рецимо, канадска компанија ALC, која је производила пресвлаке за BMW и MINI у Бугарској, недавно затворила сва три предузећа и повукла се с бугарског тржишта жалећи се на мањак радне снаге. Одлуку о продаји капитала у неким земљама централне и источне Европе, укључујући Бугарску, обелоданила је пре неколико месеци и једна од највећих телекомуникационих компанија у Европи – норвешки Теленор. Тржиште Бугарске су напустиле и неке банке – француска Société Générale и грчка Piraeus Bank. За сада не јењава интересовање бројних међународних компанија за аутсорсинг и позивне центре које дају новац за плате и закуп пословних простора, али су им инвестиције у привреду земље минималне.
У овом контексту је забележен нови тренд у бугарским пословним круговима – а наиме, домаћи предузетници инвестирају у иностранству. Ова појава изазива различите реакције јер она практично указује на бекство бугарског капитала, али је, с друге стране, ово могућност за нови, већи добитак, који ће се у једној или другој мери или облику вратити у земљу. Посебну пажњу су експерти посветили две релативно велике бугарске инвестиције у иностранству. Познати пословни човек и већински власник једне од три водеће телекомуникационе компаније у земљи Спас Русев купио је контролни пакет другог по величини албанског мобилног оператера – Теlеkоm Аlbаnіа. Вредност уговора се процењује на око 50 млн евра. Занимљиво је поменути да овај бугарски инвеститор не крије своје намере да откупи пакет акција и других телекома у региону ЈИЕ и Балкана. Холдинг „Доверије“ је преузео другу по величини банку у Молдавији Моldіndсоnbаnk, што је друга значајна инвестиција бугарског предузетника у иностранству.
Да ли да верујемо прелиминарним подацима које је Централна банка Бугарске изнела или уверењима владе да стране инвестиције нису у паду, није ни толико битно. Важно је да ма колике биле стране инвестиције у Бугарској, оне нису довољне, а без њих наша земља не може да у прихватљивом року сустигне развијеније економије у ЕУ.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..