Само након неколико месеци прве, у потпуности бугарске оргуље ће опробати своју моћ, енергију и снагу утиска у музеју са кристалима.
У окружењу природних богатстава музеја „Земља и људи“ један млади бугарски музичар покушава да оствари свој сан и да сагради оргуље. И мада је цар музичких инструмената већ одавно протагониста у неким нашим концертним дворанама, сви су његови представници рађени у иностранству и само састављани код нас.
„Идеја да сам саградим оргуље се родила још док сам био ђак музичке школе, када сам упознао стваралаштво Баха, Пахелбела, Букстехудеа – прича Росен Драганов. – Али су то били само храбри снови који су задобили неке стварне обрисе тек за време студија на Музичкој академији. Пошто сам успео да израдим педал клавијатуру, проф. Нева Крстева која је нам разоткривала тајне тог инструмента, дозволила ми је да радим на одржавању инструмента у концертној дворани као штимач. И тако је све кренуло – на почетку сам рибарском струном повезао педал клавијатуру уз клавир, онда сам израдио још једну педал клавијатуру, а латио сам се и израде малог, домаћег оргуља. Свирале сам направио од PVC-а, а за ваздушну комору сам користио бубњеве три веш машине. Међутим, поступао сам као аматерски.“
Тајне правих градитеља оргуља Росен је сазнао из специјализоване лектире коју му је дала проф. Нева Крстева, а свакако је много тога нашао и на интернету. Али је пре свега „крао занат“ од немачког професионалца Јенса Штајнхофа, коме је помагао да поправи оргуље у концертној дворани Академије и да монтира још један мањи инструменат у једној од учионица.
Од 2009. године Росен је започео да прикупља грађу, машине, инструменте у припреми да једнога дана оствари и свој највећи сан.
„Треба да се разумеш у обраду метала,дрва, али пре свега да будеш музички „писмен“, да имаш смисао и да знаш где и како да ставиш сваки део оргуља – додаје он и наставља:
Мој инструмент ће имати 31 регистар, два мануала и стандардни педал. На фасади ћу сместити скоро 2.000 цеви. Већ сам израдио половину, исто као и оквир - основу и ваздушне коморе оргуља. Осим тога заједно са мојом мајком смо направили турбину и дошли смо до меха, који је и главни резервоар за пумпање ваздуха. Мада је за мене и даље најсложеније питање: Колико ми још рада преостаје? На почетку сам храбро замишљао да могу да завршим све за годину дана, али сам већ закорачио у трећу, а мој инструмент још не свира. Ипак се надам да ћемо до неколико месеци чути његов звук, бар у основним регистрима којих има између 20 и 25. А за остале и коначно обликовање инструмента тражићу финансијску помоћ.“
На Западу оргуље коштају отприлике милион, милион и по лева. Међутим, Росен гради свој инструмент рачунајући једино на помоћ породице. Директор музеја „Земља и људи“ Чавдар Начев каже да није тражио средства од Министарства културе, а о кампањи за прикупљање донација ће размишљати тек када оргуље буду завршене.
„Када ми је Росен предложио да сагради оргуље у Музеју, требало је да истражим да ли му је идеја остварљива – рекао је он. – Тада ме он одвео на Музичку академију и у концертну дворану „Блгарија“ да видим остале инструменте и схватио сам да они нису приступачни за сваког те посебно за децу. Док овде, у музеју, после краја радног дана, инструмент ће користити млади људи за предавања, пробе, мајсторске класе.“
За премијеру свог „детета“ мајстор је већ добио благослов проф. Неве Крстеве и њену сагласност да одсвира нешто. Он ће такође извести неке своје композиције. И већ сада тврди да ћемо тог свечаног дана, затворених очију уживати у Божанским звуковима и осећаћемо се као у храму.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Дијана Цанкова
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..