Невероватна игра звука и светла на сцени куле високе 30 м окупила је становнике и госте града у централном булевару Пловдива Цара Бориса III Ујединитеља. Упркос дебелом минусу је свечано отварање иницијативе „Пловдив – Европска престоница културе 2019“ успело да привуче пажњу десетак хиљада људи који су хтели да на лицу места уживају у узбуђењу које доноси овај догађај. На стотине хиљада Бугара из земље и иностранства је такође имало прилику да уживо прати грандиозни спектакл. Град у подножју брежуљака, како често зову Пловдив, заиста има шта понудити – богату древну прошлост, добро сачувану архитектуру из доба Препорода, уметност…
У жељи да културну шароликост овог савременог европског града представе из различитих перспектива, аутори сценарија су више пажње посветили симболици и уједињујућим факторима уместо аутентичним бугарским ритмовима. Ансамбл за народне игре „Тракија“ је под руководством швајцарског позоришног диригента Густава Руба публику изненадио модернистичким анимираним плесом уз техно музику. Играчи нису били у лепим традиционалним ношњама, већ у разнобојној одећи налик на самурајске одоре. Елементи бугарског фолклора коришћени су на почетку и крају спектакла како би уоквирили ову вишебојну слику – гледаоци су имали прилику да уживају у извођењима чувеног кавалисте Теодосија Спасова и омиљене народне певачице Ваље Балканске, чија је песма „Излел је Дељу хајдутин“ уврштена на „Златну плочу“ (1977) а коју су у свемир понела два свемирска брода „Војаџер.“
Брежуљци, који су постали својеврсни заштитни знак Пловдива, остали су готово непримећени у мраку пошто их светла рефлектора, а било их је око 350, нису обасјавала. Антички театар и храмови у близини такође нису били део светлосног шоуа. Али је зато „бабилонска кула,“ како су у шали грађани назвали грандиозну сцену на којој је наступило преко 1.500 извођача, подсећала на дискотеку под звездама у којој су сви плесали и певали.
Већина гледалаца је с тугом рекла да није осетила прави дух Пловдива. Ови људи нису били хејтери, нити намргођени критичари, они су једноставно другачије замишљали културну слику овог града. Неки од њих су имали прилику да погледају спектакл „Звук и светло“ у Великом Трнову који открива лепоту тврђаве „Царевец“ у њеном пуном сјају. То су очекивали и становници Пловдива, то смо очекивали сви ми који овај град носимо у срцу. Јер је Пловдив много више од тога што су представили организатори догађаја. Програм иницијативе обећава лепе емоције, а ми се надамо и верујемо у потенцијал становника Пловдива да ће ваљано обавити поверени задатак и бити добри домаћини културних догађаја европских размера.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..