Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Антоанета-Марија Стојанова из села Браниполе и њени позоришни поклоници

Она помирено седи у тамном салону, али јој је душа тамо, где светлост уздиже глумце у небеса. Јер је постигла општење са етеричном материјом која инспирише ствараоце.

Антоанета-Марија Стојанова је свој живот посветила малој породичној књижари у пловдивском селу Браниполе и позоришту. Откако је као средњошколка видела у Народном позоришту поставку „Сако од велура“ познатог бугарског књижевника и драмског писца Станислава Стратијева она увек улази у позоришну салу са страхопоштовањем и узбуђењем. Тада се заљубила у предивни и загонетни мирис сцене који је подсећа на храм.

„Када сам први пут крочила на велику сцену Народног позоришта – увела ме командант сцене госпођа Златка Банева – скинула сам ципеле, прошетала се и осетила као да сам у Божјој обитељи. Десило се то пре 200. изведбе поставке „Хашарије“ нашег народног песника Ивана Вазова у режији Александра Морфова, која је тада играна у знак сећања на рано преминулог глумца Петра Попјорданова. И тада сам осетила речи, глумачку игру и душу.“

Већ седам година Антоанета-Марија инспирише позоришне поклонике – формирала је групу путујућих гледалаца са којима обилази софијске сцене, која расте из дана у дан. „Када можеш поделити магију са више људи, она постаје снажнија и лепша“, убеђена је она.

Са Александром Морфовим и наградом „Аскер“ коју јој је он поклониоНа почетку је ишла у позориште са друговима, онда је девет љубитеља Мелпомене путовало до Софије минибусом, док је прошлог месеца Народно позориште „напало“ 118 гледалаца која су допутовала са два аутобуса. Организатор тих „инвазија“ је Антоанета-Марија – она купује карте, она обезбеђује превоз и често пута за то троши читав профит књижаре. Али та њена посвећеност није остала непримећена. Није случајно што јој је редитељ Александар Морфов поклонио један од својих „Аскера“ (реч је о позоришној награди коју глумци додељују својим колегама) речима: „За свет који ствараш!“. Мада Марија-Антоанета скромно каже да не заслужује то признање.

„Јер други раде много више. Ово моје је прашка у свемиру. Само настојим да омогућим људима да у овим тешким временима доживе нешто истинско. Да видите њихову срећу! На повратку сви у аутобусу певају. Не можете замислити шта је када 50 људи запева песму из поставке „Хашарије“ – „Бели коњ“. То им осмишљава дане и они се у мислима још дуго враћају том радосном доживљају – недеље пролазе, а они ми се јављају са речима захвалности и кажу да никада пре нису осећали снагу позоришне магије. То су људи са 50-60 година – лекари, адвокати, који никада нису улазили у Народно позориште. Ја им увек објашњавам шта да гледају, шта да прочитају, а после представе организујем састанак са глумцима – право је задовољство да се дотакнеш њих, да их загрлиш, да се са њима сликаш, да их осетиш поред себе.

У својој књижари у селу Браниполе Антоанета-Марија је издвојила један кутак који зове „Позоришни олтар“. Тамо су њене фотографије са великим глумцем Велком Каневим, са омиљеним Петром Попјордановим, чија ју је смрт јако уздрмала те му је она посветила слике и поему у којој свака реч почиње словом „П“. Али кога ставља на постоље?

Петар Попјорданов – витраж који је Антоанета-Марија Стојанова израдила у сећање на глумца„Не, не могу да издвојим неког – сви су глумци једна целина. Али је за мене редитељ Александар Морфов великан. Било шта говорили о њему, сама чињеница да се његове поставке изводе годинама (чак 16 година)и увек у дупке пуним салама, довољно је сведочанство његовог геније. О неким се поставкама пуно прича, али се дају само годину дана. Код њега то није тако. А људи их доживљавају свом својом суштином, затајеног даха.

Након неколико месеци позоришни ходочасници ће изабрати најбољег глумца коме уручују своју „фан статуету“, а тренутно се припремају за ново културно путовање. Дестинација је позната – Народно позориште у Софији. Циљана поставка је „Покушај летења“ Јордана Радичкова. И са њима ће Антоанета-Марија по ко зна који пут седети у тамном салону. „Тамо се осећам добро. Ја сам малена за сцену“, каже она.


Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива

Више из ове категориjе

Израелски хеликоптер испаљује пројектил у правцу Либана, 13. октобар 2024.

Да ли ће одлука САД да дозволе Украјини да оружјем које су јој испоручиле нападне циљеве у дубини руске територије довести до нуклеарног удара?

Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..

објављено 26.11.24. 12.30
Гласање у Великој Британији

Стварање изборне јединице за иностранство ће спречити могуће манипулације гласовима наших сународника у иностранству

Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..

објављено 22.11.24. 12.05

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15