Кривично дело је радња чији мотив често превазилази границе здравог разума. На један или други начин оно је део стварности у којој живимо. Темпо којим се шири и димензије које поприма како би прерасло у организовани криминал налажу његово проучавање и анализирање. Управо тиме се бави форензика која представља спој судске медицине, криминалистике и криминологије, а циљ јој је да расветли кривично дело. Откривање, утврђивање и испитивање материјалних трагова кривичног дела су основни параметри којих се придржавају савремени форензичари који се свакодневно суочавају с довитљивошћу криминалаца. Међу најсавременијим, што се научних истраживања и коришћења сличних података тиче, центрима је Криминалистичка школа Факултета за право, криминалистику и јавну управу Универзитета у Лозани, Швајцарска. Његови експерти, међу којима је и светски познати криминолог проф. Пјер Марго, учествовали су на заједничком бугарско-швајцарском пројекту унапређења капацитета бугарских форензичара приликом прикупљања и испитивања материјалних трагова с места кривичног догађаја. Крајем 2018. године, на Полицијској академији МУП у софијској четврти „Симеоново,“ отворена је модерна лабораторија за обуку стручњака у области криминалистике. Сматрам да ова лабораторија у потпуности одговара стандардима других европских лабораторија, каже проф. Пјер Марго у ексклузивном интервјуу Радио Бугарској. Што се Бугарске тиче, неопходно је да се окрене широј примени савремених метода, техника и опреме за прикупљање доказа. Јер није довољно имати добру централизовану лабораторију, ако прикупљени материјал је лошег квалитета или не одговара сврси истраге. Лепо је што на Полицијској академији МУП постоји могућност специјализоване обуке у тој области.
Ово је први пројекат бугарско-швајцарске сарадње на којем професори швајцарске криминалистичке школе помажу бугарским колегама у обуци. Убеђен сам да ћемо и убудуће одржавати успостављене током реализације пројекта контакте, рекао је проф. Марго и додао:
Материјални траг је један од најбитнијих елемената који доприносе разоткривању и процесуирању организованих криминалних група. Ево, рецимо, у новој лабораторији је предвиђено посебно место за истраживање докумената везаних за идентитет, тајне информације и безбедност. Обично свака криминална мрежа има групу, карику, која је задужена за издавање лажних исправа. Ако сад, на пример, пронађемо у Швајцарској, Бугарској, Немачкој или Италији неке лажне документе, које је издала једна те иста организација, то аутоматски значи да већ имамо податке и о криминалној групи. На овај начин ће се истрага убрзати и није искључено да дође до лидера организованих криминалних група. Истина је да је материјални траг, у односу на традиционалну истрагу уз саслушања евентуалних осумњичених и сведока, дуго времена био запостављан, што истрагу ограничава на одређен круг људи који су можда нешто приметили, нису сигурни шта су тачно видели или лажу.
Проф. Пјер Марго је истраживач чија је страст откривање материјалних трагова који уколико буду коришћени ван доказа могу да спрече криминал великих размера.
Наравно, не можемо очекивати чуда, али ако успемо да разбијемо организовану криминалну групу пре него што је спровела у дело своје планове, можемо да спасимо људски живот, каже швајцарски професор и додаје: Кад идентификујемо радњу која није изоловано кривично дело, успевамо да брже и лакше решимо случај. Развој система криминалистичко-обавештајних служби доприноси тренутном и будућем напретку земље.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Љубитељи природе и цвећа имаће прилику да данас и сутра доживе јединствено искуство у тропском стакленику Ботаничке баште Бугарске академије наука (БАН). Посетиоце очекују чаробни цветови азалеја, камелија и разноврсних орхидеја – ванди,..
Према речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона грипа је почела, али за прецизније податке потребно је да прође још једна радна недеља“, нагласио..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини је те врсте на Балкану. Позориште је подсетило јавност на његову историју на својој Фејсбук..
Љубитељи природе и цвећа имаће прилику да данас и сутра доживе јединствено искуство у тропском стакленику Ботаничке баште Бугарске академије наука..