„Одрастао сам у породици где се слушала углавном народна музика – прича Петјо Костадинов. – Дакле, нисам имао избора – слушао сам само то. Мој деда по мајци је свирао гајде. Он ми је први поклонио тај инструмент, ставио ми га у руке, поређао ми прсте, те сам засвирао. Уписали су ме на часове у музичкој школи у селу Самуилову, код Сливена, које је водио Добромир Иванов (Добри Селеминовски). Он ме је припремио за музичку школу у Котелу, где су моји наставници били Дињо Маринов, Кољо Софинков (нек им је вечна слава и хвала), као и други одлични педагози. Учили смо музику гајдаша Костадина Варимезова, Николе Атанасова, Шахпаса Салијева, Стојана Попова (Попето). Имао сам срећу да останем у њој и ја као учитељ. Срећан сам да моји пулени данас раде у ансамблу „Тракија“, на Музичкој академији у Пловдиву и др. Лично ја сам провео 8 година у ансамблу „Тракија“. То је за мене била одлична одскочница. Имали смо много концерата у земљи и иностранству, што је за мене било дивно. Заједно са породицом смо се доселили у Софију 2001. и отада радим у народном оркестру радија, где сам почео да стварам и снимам и моју музику. У једној композицији „Гајдашке мелодије“ (коју је обрадио Димитар Христов), увео сам једну моју технику – два тона у прдалу које у принципу даје само један бордунски тон. Тренутно радим и на новим начинима свирања. У композицији „Гајде аваси“ такође има новитета.

Превод: Александра Ливен