Данас, када се у друштву још увек води дискусија о томе да ли да се фолклор уведе као наставни предмет у школе, деца од 5 до 15 година старости из Ансамбла народних игара„Бъдниче” (“Бадњачић“) Националног дворца деце у Софији доказују колико им он у животу значи. Недавно су аматери освојили златну медаљу на Седмом националном музичком и плесном такмичењу „Пиле пева” у знак сећања на наше незаборавне народне певачице Натке Караџове. Ђаци кореографа Милене Велинове и композитора Марека Дјакова су за учешће на ХVI Добротворном фолклорном такмичењу са концертом „Бугарски фолклор” почетком децембра добили диплому а својим наступима и данас радују публику.

Шта је за децу фолклор и како се он уклапа у њихов живот? Ево шта су на ово питање одговорили мали играчи Ансамбла народних игара „Бъдниче”:

Фолклор је отворио моје очи за лепоту, а срце – за радост, каже Андреја Филипова, ученица 5. разреда. Ансамбл „Бъдниче” ме вратио мојим коренима и традицијама бугарског народа. Напоменуо ми да сваки Бугарин мора да буде поносан на своју фамилију и домовину. Овде сам нашла радост и пуно пријатеља. Невероватан је то осећај изаћи на сцену одевена у бугарску народну ношњу. Кад крену аплаузи, осећам узбуђење и радост. У почетку ме кева као у шали уписала да научим играти народне игре, али много ми се допало и ево мене овде већ неколико година.  Моја породица је веома срећна, јер учим различита занимљива кола.

Фолклор је за мене био велики изазов, каже 12-годишњи Виктор Николаев. Члан сам Ансамбла „Бъдниче” одмалена. Уписао сам се, јер ми се допало како су нам у дечјем вртићу објаснили шта заправо представља овај састав. Током времена он је за мене попримио много већи значај – формирао ме као личност, захваљујући њему стекао сам пуно пријатеља и тако ми је он помогао у животу. Моја сестра Дарија је долазила на наше концерте још као беба, а од ове године и она је у Ансамблу.

Ученици 6. разреда Хани Аулф бављење фолклором помаже да се према својој породици односи с поштовањем и да боље разуме свет.

Овде научимо и пуно народних изрека које нам помажу у свакодневици. У Ансамблу „Бъдниче” сам научила да добро играм и веома сам захвална, јер сам тако научила и да разумем музику, као и да бројим тактове. Свака је игра везана за неко осећање, расположење, што у нашу свакодневицу уноси боју.

Играмо народне игре из различитих фолклорних подручја. Мени се све допадају, каже 11-годишњаВикторија Хаџијева, која је једна од „ветерана” Ансамбла. Одмалена сам волела играти бугарске народне игре.  Волим и да певам. Игре су моја права страст, терају ме да се осећам срећном.

Играње бугарских народних игара је важан део свакодневног живота малих играча. Осим што у Ансамблу науче пуно тога о бугарским обичајима, нашим фолклорним подручјима и карактеристичним за њих колима, ношњама и песмама, састанци у сали за пробе су забавни, а ту се рађају и доживотна пријатељства.

Тешко је описати узбуђење на сцени, расположење је повишено, додаје ученица 5. разреда Викторија Борисова, која се Ансамблу „Бъдниче“ придружила када је имала 5 година.

Кад чујем народну песму, срце ми заигра. Преко фолклора осећам своје корене, каже 10-годишњи Константин Захаријев. Ансамбл народних игара „Бъдниче” ме обогаћује културом и пријатељима. Учествујемо на фестивалима и саборима, а осећање изаћи на сцену је стварно посебно – рефлектори сијају и сви у тебе гледају… Свима бих рекао: Вреди бавити се народним играма! Фолклор је за мене музика, народне песме, народне игре и пуно расположења.

И за крај, ево празничног поздрава „талисмана“ Ансамбла „Бъдниче“ – петогодишње Дарије:  Леп Божић и срећно Бадње вече!

Превод: Албена Џерманова

Фотографије из личног архива