Др Симеон Симов је одмах после успостављања т.зв. народне власти 1944. г. жигосан као "неповратник". И мада се дуго година није вратио у домовину, он је целог живота био опчињен мислима о Бугарској јер је прави родољуб тај, који у срцу носи домовину чак и када му она открива своје најружније лице.

Светски познати лекар, колекционар, писац, меломан, дародавац – у свом дугом животу др Симеон Симов одиграо је разне животне улоге. И ко зна да ли би се у потпуности посветио медицини да није био просовјетски преврат 9. септембра 1944. г.

Побегао сам из Бугарске из простог разлога што у 1944. г. није надолазио комунизам, него су на улицама и по кућама људи једноставно били убијани – прича др Симеон Симов. – Рецимо један од мојих дедова – Александар Симов Гигов, убијен је само зато што је био народни посланик. Нико се није занимао за то што је он умногоме допринео развоју Брезнишког, Пернишког и Трнског краја. Многи људи су се тада понашали као помахнитали, а за мене је то било велико разочарење.

Рођени пре 87 година у селу Конска код Брезника др Симеон Симов однеће на онај свет тајну како је успео да се обре у Паризу. Али га је град светлости дочекао затворених капија. Један закон донет сто година раније није допуштао да лекар са страном дипломом практикује медицину. Зато је велики углед касније стекао у Немачкој где је изумео методу вештачког оплођивања, много пре ин витро фертилизације. Он је помогао да на свет дође око 3.400 беба. У иностранству се загрејао за колекционарство – сасвим случајно у суптилној романтици Париза.

Једне вечери шетао сам се улицама са малим радњама поред Сене у којима се продају антиквитети те сам упитао једног букинисту да ли има неку мапу Бугарске – сећа се др Симеон Симов. – Ако одете код било ког продавца старих књига и затражите мапу или књигу из Бугарске или о Бугарској, он ће вам одмах рећи да тако нешто не постоји.  Ако међутим кажете да се интересујете за неку књигу или мапу из Турске, Грчке или Румуније, зачас ће се пред вама појавити разноразни атласи, а унутра и мапа Бугарске. Оне далеке вечери рекао сам букинисти да сам сиромашан Бугарин који јако жели да на мапи гледа своју домовину. Тако ми је у руке доспела за бадава  мапа из 1700 г.

Тако је у току више година др Симов сакупио драгоцену збирку европских мапа, књига, гравура и цртежа из IV - XIX столећа, велики део којих је поклонио Државној агенцији за архиве. И док је развијао ту своју колекционарску пасију наишао је на импресивну чињеницу – на свих 450 мапа из доба османске владавине у својој збирци Бугарска присуствује са својим називом и границама.

До 1800. г. на свим могућим мапама не можеш ништа разазнати – нити границе, нити можеш наћи где је тачно Бугарска – каже др Симеон Симов. – Те мапе су цртали двојица-тројица људи који су корацима оцртавали обрисе – обилазили су обалу Дунава и означавали где су кривине реке. Тек после 1850. г. појављују се прве добре мапе  укључиво и оне Бугарске. Прва мапа на којој је приказана цела наша држава потиче из 1737. г. и представља картуш са веома лепим приказом цара и Деда Божа.

Скупоцена колекција др Симова обухвата плоче са ретким музичким извођењима, орхидеје у саксији, препариране лептире, куваре. Жеља му је да све то остане у Бугарској. Данас се др Симеон Симов враћа у земљу у којој где је рођен. Купио је стан у Софији и ускоро ће напустити сунчано уточиште у Италији зато што верује да ће добро коначно победити зло.