Шта је за нас храна – потреба, задовољство или утеха? Од нашег односа према храни зависи да ли ће нам она бити извор енергије или ћемо увек осећати некакву кривицу. О томе, о заблудама и још неким стварима пише у књизи која се ових дана појавила на домаћем тржишту.

Да ли је тачно да су брашно, со и шећер отров, да ли су производи који садрже ГМО штетни, шта морамо знати о тзв. Е додацима храни, о пробиотицима и ферментисаним прехрамбеним производима, да ли је здраво да из прехране избацимо месо или неки други главни производ – одговоре на ова и многа друга питања  даје микробиолог Јордан Стефанов у својој књизи “Митови и истине о исхрани”.

Сматра се да храна садржи хемију, али права истина је да је сама храна хемија, јер је изграђена од хемијских једињења – прокоментарисао је аутор један од најпознатијих митова.– И зато тврдити да морамо конзумирати храну без хемије звучи апсурдно. С друге стране, није пријатно конзумирати вештачке прехрамбене производе који су резултат хемијских технологија, али не може се, пак, рећи да су они опасни. Тако да нема конспирације против људи. Већина једињења која се користе у облику адитива је у ствари природног порекла и садржи се у свим врстама воћа и поврћа. Истина је, међутим, да се људи боје непознатог, а већи део назива свих тих једињења њима ништа не значи и не пружа им информације.

Према Јордану Стефанову, немогуће је да прехрамбени производи који се продају у продавницама буду опасни с обзиром да су прошли кроз строгу контролу. А с друге стране, бугарски контролни органи поштују европске директиве које имају за циљ управо то – да приморају произвођаче прехрамбених производа да се стриктно придржавају правила и да примењују системе управљања квалитетом који пак имају превентивну улогу. Било како било истина је да је у интересу свих произвођача да прехрамбени производи из њиховог програма буду безбедни за људе како би се продавали, додаје научник.

И мада људи сумњају у сваку непознату реч коју прочитају на етикети већ неко време на трпезу без колебања стављамо производе који имају егзотична имена и који су проглашени суперхраном.

Питамо: Могу ли да чија (шпанска жалфија), киноа, спирулина итд. заиста буду прави конкуренти пасуљу или лећи када су у питању хранљиве материје?

То је чиста мода,  не постоји друго објашњење – сматра Јордан Стефанов. – И ако је реч о моди, ваља поменути да она нема везе са научним образложењем. Мода једноставно стиже  – најчешће из САД, западне Европе, при томе код нас обично са неколико година закашњења. Нико не може да објасни зашто су ти производи бољи од бугарских, али се упркос томе много купују и конзумирају. Међутим, наш пасуљ, лећа, пилећи и животињски нуспроизводи и други производи традиционални за нашу исхрану ни по чему не заостају. Једино можда је знак социјалног статуса рећи „Ја једем чију“… „Једем пасуљ“. 

Конзумирање само сирових биљних производа, избацивање меса из исхране – све је то нелогично, коментарише научник. По његовим речима, здрави режим је користан режим – онај који нас не лишава одређених врста хране али и не тера нас да прекомерно једемо.

На мојој трпези волим имати разноврсно свеже поврће и воће – каже Јордан Стефанов. – Најбоље би било да су она локална – да их је узгајала нека бака у селу. Ови су производи свежији и имају пријатнији укус од увозних које честу, због превоза, беру док нису сазрели, а то негативно утиче на хранљиве квалитете. Разуме се, на столу морамо имати и добар извор протеина, какав је месо и није добро избегавати његову употребу. А ако желимо, можемо појести и неки десерт који није богат нутритивних материја, али зато пак ствара задовољство. Јер, немојмо заборавити да је храна и задовољство!

Пошто се ближе вољени зимски празници, ако смо склони да дијету заменимо преједањем, не морамо бринути. Ипак, ове празнике славимо једном у години и можемо себи дозволити да заборавимо на сва постављена ограничења, саветује биолог.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива