Само четири године после садње прве луковице шафрана у Бугарској, биљка од које се производи најскупљи зачин успева и узгаја се на површини од 400 ха у различитим деловима наше земље. Пар дана по повратку делегације Бугарске асоцијације произвођача шафрана из Ирана, председник Асоцијације Хасан Тахиров је за Радио Бугарску изјавио:

Најважније је то што смо склопили Оквирни уговор о будућој сарадњи на оснивању бугарско-иранског центра за развој шафрана. Наша асоцијација има 3.750 чланова. Сваке године организујемо семинаре у различитим деловима Бугарске а планирани центар би помогао да се у одређеним периодима окупљамо и размењујемо информације. С друге стране, то значи да убудуће нећемо тражити клијенте за шафран који наши чланови производе. Наш сан је да производимо чај од шафрана, разноразне слаткише, алкохолна и безалкохолна пића, крем. Основаћемо задругу произвођача шафрана и њима ће припадати добит од продаје.

Шафран је потребан целом свету. Органска пољопривреда постаје све популарнија, све више се траже органски производи. Што се тиче произведене количине у 2018., према расположивим подацима, до сада она износи око 500 кг, а предвиђа се да ће укупна количина премашити 1 тону.

Један од првих и најискуснијих произвођача шафрана је Петко Петков из Димитровграда:

Производњом шафрана бавим се од 2016. године. Кренуо сам са 30.000 луковица у селу  Гољамо Асеново. Нисам претходно истраживао тло али се показало да овде биљка веома добро успева. Почетни капитал износио је 8.700 лева. Прве године смо све радили породично, али друге године је дошло до потребе ангажовања радника за бербу и одвајање цветова, јер се код ове културе ништа не може одлагати за касније. Одвајање цветова од тучка обавезно се обавља на дан бербе након чега се суши. Због тога се шафран бере сваког дана. Успео сам да уложени новац повратим за две године. По мени, сасвим је могуће да се у Бугарској породица издржава од производње шафрана. За разлику од воћарства улагање се брже исплати.

У северозападном делу Бугарске шафран такође одлично успева:

Већ две године са мојим сином производимо шафран, прича Николај Герчев из Видина. Били смо једини у нашем крају који узгајају шафран. Све је било добро и ево опет се бавимо узгајањем шафрана. На површини мањој од 0,1 ха узгајамо 20.000 луковица. За сада успевамо да све обавимо само нас двојице, али размишљамо о проширењу производње. За нас, мале произвођаче, питање тржишта готових производа је теже. Надам се да ће се наша производња развити захваљујући Асоцијацији и размени искустава. Вреди покушати – само је упорност потребна.

Нермин Исмаил је из села Орешица, у околини Крџалија. Она је међу најкрупнијим произвођачима трешања у региону али је решила да се опроба у производњи шафрана. Нермин је била у саставу делегације која је посетила поља шафрана у Ирану:

Шафран производим од 2016. године. На почетку нисам знала о чему је реч, али сам информације набављала из медија. Била сам радознала да видим како све изгледа. Ступила сам у везу са Асоцијацијом г. Тахирова, који ми је разјаснио танчине производње шафрана, како се узгаја и у којим се областима примењује. Одлучила сам да узгајам ову биљку. Унајмила сам земљиште и прво сам кренула са 4 ха. Ове, 2018., сам одлучила да површину проширим до 6 ха пошто се луковице у нашем плодном тлу брзо размножавају. Тренутно смо у јеку бербе – беремо шафран већ месец дана. Ове године је време било лепо тако да смо задовољни резултатом. Још има људи који не знају шта представља биљка шафран, али ја позивам све да пробају како се она узгаја чак и да располажу малим земљиштем – на пример од 0,1 – 0,2 ха. У нашем крају се узгаја дуван, али се узгајање дувана никако не може упоређивати са узгајањем шафрана.

Код шафрана нема мукотрпног рада, берба се обавља само једном годишње, али је крајњи производ веома скуп и у Европи се масовно тражи. Иран успева да задовољи тек 10% потреба тржишта.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиje: Шевкије Чакир, лична архива и БГНЕС