У веку високих технологија информација поприма моћ смртоносне бомбе и зато научници предлажу примену технологије будућности не бисмо ли је поузданије заштитили. Национална безбедност све више зависи од сигурног и поузданог чувања података – не само приликом вођења информационих ратова него и када се догоде хаварије, елементарне непогоде, терористички напади.

Бугарским научницима је поверена важна улога у очувању националне безбедности. Четири универзитета и три института Бугарске академије наука (БАН) тренутно оснивају модеран Центар за компетенцију у области квантних комуникација, интелигентних система безбедности и управљања ризиком (КВАЗАР), финансиран у склопу европског пројекта са око 7 милиона евра. У току пет година они треба да створе специјалан софтвер и роботизоване платформе, који ће се користити у ваздуху, на копну  и води приликом управљања криза различите природе. Стручњаци из тог новог Центра ће интервенисати у случају земљотреса, пожара, поплава, настајања тензија на граници, терористичког чина.

Квантна криптографија гарантује ниво безбедности преношене информације која је без преседана и нема аналога у класичној криптографији – каже доц. Лачезар Георгијев са Института за нуклеарна истраживања и нуклеарну енергетику БАН. – Ова метода је примењива у свим областима друштвеног живота, али је незаменљива у заштити државне тајне, гарантовању безбедности комуникација између војних служби и служби безбедности, као и у банкарским комуникацијама и трансферима.

Квантне комуникације заснивају се на принципима квантне физике и користе поларизацију кванти светлости – фотона, за безбедну дистрибуцију тајног криптографског кључа. Важно и јединствено својство квантне криптографије јесте способност два корисника која комуницирају да уоче присуство треће стране која покушава да открије информације о кључу. Трећа страна која настоји да прислушкује кључ треба га на неки начин мерити и тако изазива неправилности које се могу приметити. Поред тога постоји и забрана копирања непознатих квантних битова.

На пример, замислите да у некој нуклеарној електрани или хемијској фабрици долази до хаварије услед чега се очекује радиоактивно или  хемијско загађење или пак емисије опасних материја у атмосферу – наставља доц. Лачезар Георгијев. – Тада ће се помоћу дронова и специјалног софтвера утврдити чињенично стање на терену и проследити информација надлежним органима путем криптираног канала. Коришћење роботизованих платформи је од нарочитог значаја када је хаварија смишљено изазвана. Ова технологија ће се примењивати и у праћењу и анализи стања брана као и у мерењу отпорности зграда на земљотресе, прогнозирању катастрофалних догађаја и т.д.

Предстоји стварање лабораторијског комплекса, опремљеног најсавременијом апаратуром и три центра за симулације, у којима ће се  обављати научна истраживања и стварати нови производи у области комуникационих технологија, вештачке интелигенције и роботике.

Центри за симулацију располагаће базом података о ризичном објекту која ће се ажурирати – додаје научник. – Ова база ће садржати географске и метеоролошке податке, списак потенцијално опасних објеката, информацију о густини становништва на одређеном подручју. Биће створен специјалан софтверски систем за симулацију криза и начине реаговања који воде до отклањања опасности, смањења штета и ликвидирања последица. Биће створен и систем софтверских инструмената, који ће на основу математичких модела олакшавати увид у оперативно стање и управљање ризиком у симулираној и реалној средини.

Превод: Ана Андрејева