Ове године се навршава 185 година од рођења Добрија Војникова, а исто тако и 160 година од оснивања првог бугарског вишегласног, ученичког хора, који је Војников формирао, и 150 година од дебија првих бугарских глумаца међу којима је била и супруга Војникова.
Поводом ових значајних датума се у Шумену, родном граду Војникова, одржавају четвородневне свечаности које су 21. новембра отворене промоцијом књиге „Рукописни зборници музичких дела Добрија Војникова,“ која представља фототипско издање рукописа који се чувају у музеј-кући Добрија Војникова у граду. Састављачи зборника су Красимира Чалакова и Димитар Стојков. У Шумену је у току и Међународна научна конференција на тему: „Музичка делатност енциклопедисте Добрија Војникова (1833-1878).“ На њој ће учествовати др Красимира Колева која ради на месту лектора за бугарски језик, књижевност и културу на Универзитету „Богдан Хмељницки“ у Мелитопољу, Украјина.
22. новембра је одржан концерт уз учешће Симфонијете „Шумен,“ дечјег хора „Бодра песма,“ мешовитог хора „Родни звуци,“ академске хорске формације „Проф. Венета Вичева“ Шуменског универзитета „Константин Преславски“ и др. Свечаности ће бити затворене 24. новембра испред музеј-куће Добрија Војникова где ће бити изведене најпопуларније песме учитеља и музичара који је живео и стварао у доба Националног препорода. Биће представљен и одломак његовог комада „Криво схваћена цивилизација“ која је и данас популарна међу љубитељима позоришне уметности.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваФакултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..