И особе са оштећеним видом би да упражњавају неки спорт, ако су им, наравно, обезбеђени одговарајући услови. 2018. ће у историји бугарског спорта остати као година у којој је наша земља по први пут постала домаћин не само Светског првенства у шаху за слепе и слабовиде особе, већ и светског првенства у било ком спорту за особе са оштећеним видом. Страни такмичари су били одушевљени читавим догађајем и организацијом а отпутовали су поневши са собом само најлепше утиске из Бугарске.

У години на измаку су бугарски спортисти први пут учествовали и на Европском првенству у шоудауну у Пољској, а надају се да ће 2019. године имати прилику да снагу одмере и на Светском првенству у истом спорту. Шоудаун је игра, односно спорт осмишљен за особе с оштећеним видом. Сличан је стоном тенису с тим што се у игри користи већа лоптица која звецка.

У интервјуу Радио Бугарској је др Иван Јанев, председник Федерације „Спорт за особе с оштећеним видом,“ рекао да је 2018. године проширен списак спортова доступних Бугарима са оштећеним видом.

Поред шаха и шоудауна, федерација нуди голбал (једини тимски параолимпијски спорт за људе с оштећењем вида), гађање луком за слепе и слабовиде, атлетику, тавлу, спортски риболов. 2018. године смо обновили традицију организовања националног првенства у тандем бициклизму који је у прошлости уживао велику популарност. На такмичењу је учествовало преко 50 особа. Верујем да ова спортска дисциплина има озбиљну будућност.

Али понекад није довољно имати велику жељу за бављењем спортом. Једна од препрека за слепе и слабовиде особе које желе да се баве спортом јесте недостатак адекватне спортске базе, каже др Јанев:

Под кровом федерације су 32 спортска клуба из свих делова земље. Добар део њих користи просторије које су нам обезбедиле општине, на чему смо им веома захвални. Ове просторије углавном служе као сале за шоудаун или шах. Али за дисциплине које захтевају озбиљнију опрему и базу, таквих практично нема.

У новом Закону о особама с инвалидитетом стоји да треба да им буде обезбеђен неометан приступ спортским објектима. Из федерације се надају да ће овај критеријум почети да се примењује и у пракси. И у старом закону је била таква одредба, али се ретко примењивала, рекао је председник федерације. Одсуство адекватне спортске политике за ту категорију бугарских грађана води другом проблему – недостатку младих људи за попуњавање тимова особа са оштећеним видом, каже Јанев и додаје:

Откако је почела тзв. образовна инклузија сва деца са оштећењем вида иду у редовне школе. Али их тамо често ослобађају часова физичког васпитања. Проблем је у томе што она не знају да ми постојимо, нити ми знамо за њих. Идеја нам је (надам се да ћемо добити подршку државе) да пронађемо ту децу која би могла да постану чланови наших спортских клубова. Недопустиво је да било ком живом бићу буде ускраћена могућност упражњавања спорта. Помоћу спорта човек стиче културу покрета, а исто тако и вољу за остварењем, концентрацију. Планирамо да упутимо писмо министру омладине и спорта и министру образовања и науке и затражимо подршку за постизање зацртаних циљева.

А федерацију чека озбиљан рад како би убедила децу са оштећеним видом да је спорт користан по њихово здравље и развој уопште. У ствари, не само децу, већ и њихове родитеље, рекао је др. Јанев:

Важан моменат у нашем раду је и родитељски фактор. Већина родитеља деце с инвалидитетом их претерано штити. Дакле, они су мишљења да се дете с инвалидитетом не сме бавити спортом како се не би повредило.

Бугарска федерација „Спорт за особе с оштећеним видом“ има пуно добрих идеја за будуће иницијативе. Једна од њих је договор са Међународном федерацијом за спорт слепих (IBSA) која ће обучавати тренере и судије за фудбал за слабовиде. Реч је о параолимпијском спорту који ужива велику подршку ФИФА и УЕФА. Било би ми драго да се овај спорт развије код нас. Наши суседи на Балкану улажу у тај спорт, каже др Јанев. А шта ће се догодити, предстоји да видимо у 2019. години.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива