Преко половине робе која се нуди у великим продавницама прехрамбених производа произведено је код нас, сазнали смо из изјаве министра пољопривреде, хране и шума Румен Порожанов. На округлом столу на којем су присуствовали и представници бранше он је покренуо кампању под насловом „Ја подржавам бугарске произвођаче, подржи их и ти”.
Према истраживању о односу између бугарских прехрамбених производа и оних из увоза, које је спроведено у пет највећих трговачких ланаца у Бугарској, постоји знатан раст продаје домаћих производа. Између 77 и 100 одсто хлеба и хлебних производа производи се код нас, од 55 до 80 одсто је бугарских сувомеснатих производа и кобасица, док се код млечних производа постотак креће између 57 и 75 одсто. По речима министра, сертификовани органски производи такође бележе озбиљан раст и у једној од великих продавница он достиже 167одсто.
Верујемо да је будућност у директној сарадњи с бугарским произвођачима – коментарише податке Георги Грневски, представник ланца продавница на велико. – Шта више – бугарске производе позиционирамо на виши ниво, јер су квалитет и укус много бољи. Клијенти такође реагују позитивно на то и није случајно што већ размишљамо озбиљно која ће бити следећа категорија бугарских производа у нашој продавници. Кренули смо са продајом воћа и поврћа, а затим смо додали месо, сир, рибу и вино. За неколико дана ћемо нудити и мед. Предстоји да пружимо подстицај сектору непрерађене хране односно да нудимо и конзерве, замрзнуте прехрамбене производе, колаче и џемове.
До Божића Министарство пољопривреде, хране и шума ће стављати акценат на резултате у сектору с идејом да се они надограде, подвукао је на форуму Румен Порожанов, износећи податке о првих 8 месеци ове године упоређене са онима из прошлогодишњег периода.
Позитивна тенденција се запажа у производњи меса – код белог меса раст износи 18 одсто, док је код црног он 8 одсто – рекао је министар. – За 22 одсто повећава се и производња свежег пакованог млека, маслаца – за 18 одсто, крављег сира - за 15 одсто. У исто време производња млечних производа на бази биљних масти се смањује за 17 одсто захваљујући изменама и допунама регулативе као и забрани коришћења биљних масти у индустрији млека и млечних производа. Према прелиминарним подацима у првој половини године извоз пољопривредне робе је забележио раст за 13,5 одсто у односу на исти период прошле године и достиже 1,9 милијарди евра. Очекујемо да ће до краја 2018. он премашити 4 милијарде евра.
Сваке године за подршку пољопривредницима се издваја преко 2 милијарде лева, рекао је још министар и додао да ће догодине финансирање сваке бранше бити балансирано како би резултати били добри. Фармери који су присуствовали на округлом столу су подржали напоре Министарства. Бугарска је на водећој позицији у ЕУ, са највећим растом производње и то захваљујући преласку компанија из неформалног у формални сектор, казао је Димитар Зоров, власник млекаре и председник Асоцијације произвођача млека у Бугарској.
Надам се да ће лого “Подржавамо бугарске произвођаче” допрети до свих потрошача и да ће куповати наше производе, јер су они и укуснији – сматра он. – То се посебно односи на кисело млеко – кравље и овчје, јер имамо веома квалитетне фарме. Очекујем да ће веће интересовање показати и у трговачким ланцима и да ће они нудити више бугарских производа. Али, такође, важно је да васпитавамо потрошаче да конзумирају квалитетне производе. Од значаја је не количина већ квалитет и нутритивна вредност конзумиране хране.
Превод: Албена Џерманова
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..