Недалеко од града Великог Трнова, у северној Бугарској, постоји идиличан свет који љубављу мења чак и људе каменог срца.
На фарми Вере и Виктора живе најсрећније животиње на свету које, кад овде дођу посетиоци, све заједно похрле према њима да им пруже своју нежност и топлину.
Пре 15 година у селу Хотница супрузи су основали своје газдинство тако што су дали дом животињама немиле судбине – нежељеном од своје мајке и остављеном на милост и немилост јагњешцу, инатљивом магарчићу кога је чекала кланица. Данас код њих слободно трче коњићи, овнови, мала јагњад, ћурке, пси и с нестрпљењем очекују да са гостима – децом и њиховим родитељима који су овде дошли на сат-два, поделе свој свет.
90% животиња смештено је ту као младунчад. Узгајали смо их у соби, мењали им памперсе… било је пуно бесаних ноћи. Зато ме све оне сматрају својом мајком – каже Вера Трендафилова. – Ја сам мама овца, мама крава, мама коза итд. Родитељ је тај који први детету описује како изгледа свет. И ја сам „својој деци“ на фарми причала да је срећа свугде, да су људи добри и пријатељски расположени, да сунце увек сија – очито сам их добро “слагала”.
А пошто наше животиње живе у хармонији и слободно, када дође неки гост, оне га често дочекују гостопримљиво али и бујно. Умиљавају се, хоће да их мазе, трљају главе о њих. А људи се забављају и осећају се срећним.
Поред имена која дају свакој животињи, Вера и Виктор им пружају и шансу да покажу свој пуни потенцијал, индивидуалност и карактер. И нема ничег необичног у томе што се понекад у кишном јутру сви окупе у штали да би послушали одломке из своје омиљене књиге „Хобит“.
Ово је била идеја нашег сарадника Ростислава Аврамова - да тако сложено штиво прочита „Бременским музикантима“ – сећа се газдарица фарме. – Док он чита у књигу се био загледао магарчић Мирко, пас по имену Нуша је шапу ставио на његова колена и пажљиво је слушао, док је свеприсутни јарац Андреј замишљено затварао очи. Био је ту и ован Рајко који је као младунче бачен на улицу – јер је имао дистрофију мишића па је ходао на коленима. Месецима смо се борили за његов опоравак – давали му инјекције, ставили грудњак само да би он сам поверовао да његове ногице могу да ходају. Данас је Рајко диван ован и сви му се од срца радују.
Једног дана су коња по имену Бинго спопали трбушни грчеви и док стигне лекар о њему се побринуо четвороноги другар.
Из неког разлога коњ се допао псу и овај се од њега није одвајао – прича Вера Трендафилова. – Када су Бингови болови били неподношљиви и видело се да се он већ предаје, овај пас је лајао и скакао му по глави не би ли се болесник дигао на ноге. Познато је да се у случају трбушних грчева коњ мора кретати – иначе би умро. Пас, који се ниоткуд ствиро, увек је био уз Бинга. Због тога смо му дали име Шадоу – Бингова сенка. Када се коњ осетио нешто боље, везали смо га ужетом дугачким 10 метара за једно дрво и покушавали да га натерамо да хода. И онда се десило право чудо које никада нећу заборавити! Шадоу је ухватио крај ужета и покушао да поведе Бинга – уплашио га једним штапом који је угледао на земљи, само да би његов друг кренуо. И успео је!
Вера верује да тек предстоје озбиљна открића о интелигенцији животиња. У прилог томе цитира некада прочитане речи: животиње су наша браћа са којима се заједно радујемо лепоти живота на земљи и носимо с невољама.
Превод: Албена Џерманова
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској –..