Ученици Националне гимназије примењених уметности "Свети Лука" су поставили своје штафелаје у средиштима вишевековне историје да би нам кроз слике испричали о живописним црквама, мостовима, улицама и кућама које мењају духовност града.

Цртеже обједињени у пројекат „Европско културно наслеђе“ становници и гости главног града могу да виде у фоајеу седишта Бугарске академије наука (БАН). Радови којим млади уметници откривају лепу архитектонску прошлост Трјавне, Мелника и Софије део су такмичења гимназијалаца из историје уметности и ликовне уметности, које организује Школски институт БАН.

Бугарска академија наука је пре пет година обновила нешто што је раније постојало – покрет ТНСО (Техничко и научно стваралаштво омладине), прича акад. Петар Кендеров. Подстицање ученика заинтересованих за научно-истраживачки рад је главни циљ покрета. Ове године смо први пут примили и пројекте из области уметности и историје уметности, стога су ученици Гимназије „Свети Лука“ приредили изложбу слика на којима је приказана европска баштина у земљи. На сликама су млади уметници на један занимљив и веома неуобичајан начин приказали призоре старих бугарских градова. Из њихове перспективе свет изгледа потпуно другачије и било би лепо да и ми покушамо да кроз њихове очи видимо будућност.

Ученици 4. разреда гимназије Цветелина Куманова и Лачезар Владимиров су инспирацију црпели из Трјавне.

Реч је о тзв. Грбавом мосту са звонаром у позадини, прича о свом цртежу Цветелина. Ово место сам изабрала пошто је највећа знаменитост која се може видети у граду. Пре но што смо отишли у Трјавну, претходно смо је добро проучили и већина нас се определила управо за стари мост. На изложби ћете наћи доста радова на којима је он приказан.

На мојој слици је такође призор из Трјавне, с тим што сам ја насликао једну од већих улица поред моста, укључује се у разговор Лачезар. Сећам се да је било једно после подне, а светлосна сенка је падала на саму улицу. У жељи да ову невероватну лепоту преточим на сликарско платно користио сам пуно и различитих боја и материјала.

Најбољи радови ће бити награђени на ученичкој научној сесији током које ће бити оцењени и пројекти из области хуманитарних наука, хемије, физике, математике, информатике, биологије, екологије, роботике. Награђени аутори ће добити прилику да месец дана проведу у лабораторијама БАН и испробају апаратуру под руководством научника.

Желимо да им покажемо шта представља научни живот јер деца учествују на конференцијама, разговарају са својим вршњацима, споре се с члановима жирија, каже акад. Петар Кендеров. Убеђен сам да, ма где отишли, они ће се успешно и професионално реализовати. Неки од ученика Школског института учествују на такмичењима с обе стране Атлантског океана и постижу одличне резултате, освајају награде, представљају себе, али и Бугарску. Дакле, наша земља има своје место на мапи научних открића јер у овој области Бугарска нимало не заостаје за развијенијим земљама.

2000. године је поводом обележавања Међународне године математике неколико научних организација у сарадњи са специјализованим институтом БАН основало Школски институт за математику и информатику. Захваљујући буџету који им је одобрен сваке године стотинак деце учествује у летњој научној школи. Институт гаји наду да ће се изборити за финансирање и осталих научних области.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова