Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Васил Горанов – сликар који је оживео историју

БНР Новини

Сликар Васил Горанов је један срећан изузетак пошто има таленат да осети историју и прикаже кључне историјске догађаје и славне јунаке, додајући своје слике оном што је већ написано, овако га је описао историчар акад. Георги Марков. Оно што је Васила Горанова подстакло да се бави сликањем историјских тема јесте његов разговор с групом деце пре 10 година. Тада их је уметник упитао ко је Васил Иванов Кунчев, како је рођено име националног хероја Васила Левског. Девет од укупно десет деце није знало одговор. Сличну недоумицу изазвала су имена других славних личности из доба Националног препорода, као што су Захари Стојанов и Христо Ботев.


То је, у ствари, била тачка прелома
, прича Васил Горанов. Тада сам схватио да су публици у Бугарској потребни оријентири. Имамо славну историју и велике личности које треба приказати на нов начин, прилагодити оку и уху савременог човека. Свима је јасно да се свет мења а ја сам одлучио да на великим живописним платнима овековечим славне тренутке вишевековне бугарске историје да би улили самопоуздање Бугарима.


Дела сликара у духу историјског романтизма уврштена су у уџбенике историје, красе календаре и корице научних радова. Да ли је ово начин на који радови савремених сликара могу да допру до деце и ширег аудиторијума?

Као дете сам волео часове историје – једна ствар је прочитати и запамтити анализе историчара у уџбеницима, а сасвим друга видети једну слику, илустрацију – у боји, тродимензијалну, како би уронио у епоху о којој је реч, присећа се детињства Васил Горанов. Дакле, један од циљева ових слика је да историјске догађаје приближимо савременом човеку који нема много времена за читање и анализу дугих и свеобухватних истраживања и романа. Данашња публика је веома интелигентна и захтевна, тако да стваралац треба да буде врло коректан и искрен, ако жели да му она узврати истом мером.


Реалистичне слике и велики број детаља, који фасцинирају гледаоце, резултат су напора многих људи. Васил Горанов ради са сликарима који праве репродукције слика а годинама истражују и проучавају архивску грађу различитих установа и пронађене археолошке артефакте како би стекли јасну слику о одећи, наоружању и о томе како су изгледали тадашњи људи. Горанов користи и старе гравире, различите цртеже из Средњег века.

На основу тога градим и савремене ликове, објашњава уметник. Поред тога што ове слике треба да доносе самопоуздање и лепо расположење, догађаји и ликови на њима треба да буду веродостојно приказани. Приказивање историје је велика одговорност. Не смемо никога варати и све треба да буде максимално аутентично, наравно, колико је то могуће.


Зашто данас немамо будитеља, бар не у познатом смислу те речи?

Зато што живимо у ново доба, одговорио је Васил Горанов. Време у којем су живели Ботев, Левски и остале велике личности Бугарске било је сасвим другачије. Замислите свет без радија, без телевизије, свет у којем су песме или приче биле онај мали прозор према свету. Можда је тада улога будитеља била тежа. Данас нас запљускују информацијама и свако сам треба да процени коме и чему веровати. Бугари су диван, интелигентан народ који је одбранио част своје земље. Једноставно пролазимо кроз период у којем смо, можда, мало залутали, можда нисмо довољно уједињени како бисмо наставили напред, али је историја показала да ћемо наћи прави пут, поново ћемо бити на окупу и доћи ћемо до крајњег циља. Бугари треба да са самопоуздањем траже своје место у Европи и свету. Ми знамо како да опстанемо и да се изборимо са изазовима нашег времена.

Уметност је увек била онај део света који балансира између материјалног и духовног. Она је та која ствара нове светове и која људима пружа могућност да мисле и да се развијају у правилном правцу. А дела великих сликара ће увек оживљавати историју.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26
Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..

објављено 17.12.24. 08.45
Национални археолошки институт са музејом – БАН

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ гостује у Цариброду

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..

објављено 16.12.24. 08.15