Становници скоро двомилионског главног града Бугарске и његови гости не могу да се жале на мањак јавног превоза. Софија поседује развијену мрежу саобраћајница која обухвата превоз метроом, аутобусима, тролејбусима и трамвајима – 97 аутобуских, 12 трамвајских, 9 тролејбуских и 2 метро линије. Већ постоје и аутобуске линије које раде 24 часа. Ако свему томе додамо и 18 линија минибусева, практично тешко ћемо открити место у граду и околним селима које није обухваћено јавним превозом.

Паралелно с инфраструктуром, последњих година је оптимизован и квалитет саобраћајних услуга. Софијска општина је инвестирала значајна средства у модернизацију возног парка. Метро је супер модеран, руски и јапански возови су комфорни и путници удобно и на најбржи могући начин путују од тачке А до тачке Б. Већи део аутобуса такође је обновљен, а већ је стигло и првих 20 аутобуса на електрични погон те се тренутно припрема њихово пуштање у саобраћај. Стигло је и првих 17 од 60 бусева на гас и ускоро они ће такође возити путнике. Чак и већина класичних дизел возила, која саобраћају на градским линијама, нова је и савремена. Знатан део њих је опремљен клима-уређајима, рампом за инвалидске колице и за мајке са дечјим колицама, није заборављен ни бесплатни WiFi. Позитивне елементе запажамо и у трамвајском превозу, мада се тамо ствари дешавају нешто спорије. У Софији и даље постоје трамвајска кола домаће производње из доба комунизма. Пуштено је и неколико половних трамвајских кола која су увезена из иностранства. Али велика обнова тек предстоји. Недавно је Европски фонд за регионалан развој доделио 46,6 милиона евра баш у те сврхе.

Осим што је добро развијена, софијска мрежа јавног превоза нуди своје услуге и по веома повољним ценама у поређењу са осталим великим градовима западне и централне Европе. Универзална појединачна карта кошта 0,80 евра, а постоје и јефтиније понуде попут дневних, месечних или годишњих карата, као и повластице за пензионере, ученике и инвалиде.

Један од највећих изазова за јавни превоз је конкуренција таксија којих у граду не само што има превише, него и возе по привлачнијим ценама. У већини случајева, када путује више људи, такси превоз испада јефтинији од обичне карте.

Као и свугде у свету, један од најакутнијих проблема великих градова је загађење ваздуха и животне средине испуштањем штетних издувних гасова. Није случајно да је већ у неколико европских градова забрањено коришћење дизел возила. Софија још увек није предузела сличне мере, али то не значи да не ради ништа у циљу смањења штетних емисија од дизел аутобуса који постепено уступају место онима на електричном погону и на гас.

Треба ипак да узмемо у обзир и чињеницу да данас јавни превоз – бар овај у Софији – више није оно шта је некад био . Пре двадесетак година више људи је користило тролејбусе, трамваје и аутобусе, мада они нису нудили савремене удобности, али је ипак такав превоз био изузетно јефтин. Тада није било ни толико личних аутомобила или бар Софијци их нису толико возили . Данас је ситуација различита – људи одају предност властитим колима и све мање је корисника јавног превоза. Срећом сви који данас путују јавним превозом уживају у комфорнијим условима. Али, како се каже, све долази у своје време. Међутим, апсурдно је да говоримо о нестанку софијског јавног саобраћаја, јер се он прилагођава новим захтевима у погледу очувања животне средине, безбедности на путу и комфора путника, као и бржег кретања у градским условима.

Превод: Александра Ливен