Када трчи атлетском стазом секунд одмерава сваки покрет, мимику, емоцију, гест Карин Околије која иначе воли да развлачи време да би могла да максимално ужива у њему.

За име 24-годишње Карин заслужна је њена афричка бака Каролина, а за леп осмех и кожу боје карамеле – љубав између Бугарке и Нигеријца.

Иако је одрасла у нашој земљи, она има особине које су типичне за Нигеријце. Ја сам топлог темперамента и лако се с људима спријатељујем. Много волим музику, што је типично за људи из Африке, каже она.

Атлетика или балет – то је била њена дечија дилема коју је Карин решила у корист спорта и ево већ 12 година развија се у најбржим дисциплинама – трци на 100 и 200 метара. На летњој Олимпијади младих у Сингапуру она је у трци на 200 метара заузела 5. место. Остварила је и два национална рекорда у истој дисциплини – у дворани у конкуренцији до 16 година и у конкуренцији јуниорки. А данас је њен главни спортски циљ да се пласира за Олимпијаду у Токију 2020. године и /зашто не?!/ да трчи раме уз раме са Ивет Лаловом, са којом је све чешће упоређују.

Нормално да ми је то драго, али смо нас две стварно различите – каже Карин Околије. – Ивет Лалова је изванредна атлетичарка, она је лице нашег спорта и сви из света атлетике Бугарску повезују управо са њеним именом. Тако да ми је то комплимент али иако сам још увек далеко од њених успеха, драго ми је ако ме ни с ким не упоређују.

Међутим две атлетичарке несумњиво имају једну заједничку особину -  харизму по којој се издвајају од осталих како на атлетској стази тако и у животу. Зато Карин често позира испред фото-објектива – тек тако, као хоби, а остало своје време посвећује школовању – студијама из области маркетинга на Новом бугарском универзитету у Софији и свом блогу My book of Inspirations.

Идеја ми је да помажем људима да се добро осећају, да их инспиришем да напредују и да се развијају и да никад не одустају – каже она. – Много ми се допада рад на блогу, јер је то прилика да спорт за трен остане по страни а поред тога помаже ми да себе видим из другог угла.

Пишем о стварима кроз које сам ја прошла и то увек на позитиван  начин. На пример мој последњи пост се односи на начине ефикаснијег организовања личног времена ради квалитетног испуњења свих задатака. Волим писати и на филозофске теме али такве ствари не објављујем пошто мислим да би људи мање волели да читају „озбиљне текстове“.

Као човек космополита Карин је отворена за шароликост света. Али у школи где је она била једина тамнопута девојчица, често су на њу указивали прстом.

Осећала сам када се људима нисам допадала, али више грубости показали су према мени само неколико пута – били су то изоловани случајеви – сећа се Карин Околије. – Данас на улици сусрећем све мање зачуђених погледа и мислим да томе доприносе интернет и телевизија, а и људи сада више путују по свету. Људи у принципу имају предрасуде не само према људима другачије боје коже него и према свему што нису навикли да виде или што је њима ново. Рекла бих да је ово бугарска особина, осећам да овде људи воле традиционалне ствари. Али да бисмо напредовали и постајали све бољи у сваком погледу морамо да прихватамо ново – у њему нема ничег необичног и морамо му пружити шансу.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива