Бугарска задржава 51. позицију на ранг-листи индекса глобалне конкурентности Светског економског форума за 2018. годину. Сама по себи ова позиција је добра, посебно ако се има у виду да је истражено 140 земаља и то према 98 показатеља, а Бугарска је према резултатима нешто изнад просека.
У светским размерама посматрачи су најимпресиониранији назадовањем Швајцарске која је прво место уступила САД. Међутим, у Бугарској се највећи значај придаје лидерској позицији наше земље на Балканском полуострву – она је испред Pyмуније (52.), Грчке (57.), Typске (61.), Cрбије (65.), Црне Горе (71.), Aлбaније (76.), Maĸeдoније (84.) и Бocне и Xepцeгoвине (91.). То је већ заиста позитивна ствар и јасно говори о привреди наше земље. Добра конкурентност је на првом месту резултат доброг развоја и увођења информационих и комуникационих технологија, као и нелошег иновативног капацитета. Најгори су показатељи Бугарске у области управе, здравства и финансијског система.
Ове добре позиције бугарског бизниса у погледу међународне конкурентности говоре да привреда у земљи не само бележи раст него је и тај раст квалитетан и у потпуности одговара савременим захтевима какви су иновације, високе технологије, дигитализација, висока додата вредност. Све то са своје стране утиче на извоз бугарске робе и услуга на светска тржишта. А према званичној статистици, он је у доброј кондицији и један је од главних мотора који вуку /напред и горе/ БДП земље. Други фактор од значаја за добру конкурентност бугарске привреде је људски ресурс. Он се из економских природних разлога смањује, али у Бугарској још имамо квалитетну радну снагу која поседује добре професионалне вештине, при чему зараде односно трошкови рада послодавца остају на подношљивом нивоу упркос сталном расту. Не треба заборављати да и порези снажно утичу на конкурентност привреде, јер у извесној мери поскупљују финалну продукцију. У Бугарској ствари стоје добро и у том погледу – примењује се јединствена пореска стопа од 10%.
То што стручњаци Светског економског форума не оцењују високо управу, здравство и финансијски систем код нас је у извесном смислу разумљиво, а и ово није нека новина за власти или грађане земље. На листу бирократских препрека и баријера може се још ставити корупција у дотичној управи против које се води борба али су резултати, бар за сада, још увек неубедљиви. Здравство је болесно и то је тачно, али се управо сада припрема његово лечење путем низа реформи.
Помало чудновата је слаба оцена дата бугарском финансијском систему с обзиром на чињеницу да се у вези са званичним захтевом Бугарске за приступање зони евра она управо сада припрема за провере и ревизије од стране Европске централне банке. Али генерално стручњаци и банкари су мишљења да су банковни и финансијски систем у нашој земљи стабилни и не крију неко непријатно изненађење. Међутим, у процесу процене и састављања ранг-листи Светски економски форум примењује највише светске стандарде. Због тога је могуће да неки његови закључци не милују слух, али зато пак похвале звуче као сасвим заслужене.
Превод: Албена Џерманова
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..