36 година после свог оснивања Берлинска академија старинске музике приредила је свој први концерт у Бугарској. Љубитељи музике отпре неколико столећа, изведене на оригиналним инструментима, били су очарани јер су у Првом студију Бугарског националног радија имали прилике да послушају занимљив програм са фокусом на европски барок. Кроз дела Вераћинија, Персла, Хендла, Ребела, Телемана, Вивалдија и Ђеминијанија – композитора с краја 17. и почетка 18. века, приказана су различита лица барока.

„Мислим да је у неком погледу тадашња Европа одмакла даље не само од свог тадашњег окружења него је била успешнија и од нас сада. Многи барокни композитори били су признати широм Европе и осећали се као грађани света”, каже концерт-мајстор Бернхард Форк. „Наш програм показује да је јединство постојало и тада, премда и пре свега на пољу музике.”

Поред концерта Кристијан Бојзе је одржао мастер клас из дувачких инструмената, а Бернхард Форк из гудачких инструмената. Пред младом публиком – ученицима Музичке школе у Софији и неком другом децом музичари су представили поједине оригиналне инструменте. Организатори дешавања су били Гете-институт, Бугарска и Бугарски национални радио.

Берлинска академија старинске музике утемељена је 1982. г. у тадашњем главном граду тадашње НДР, Берлину. Брзо се афирмисала као један од најбољих камерних састава који негују аутентични звук старинске музике. Зато користи аутентичне инструменте из доба барока или њихове копије.

„Ова је музика писана за ове инструменте”, наглашава Бернхард Форк.

„ Инструменти утичу на саму интерпретацију тако да извођач који свира на модерном инструменту, не може да схвати неке особености. Наравно да нема снимака из оног времена, а и многобројни историјски трактати о томе како тачно треба свирати не дају потпуну представу о томе. То је свеједно да говоримо о сликарству, а да не покажемо никакву слику. Музика има свој специфичан језик. Инструменти су потребни да се само удахне живот музици. Наравно да су за историјски коректни звук старинске музике важни не само аутентични инструменти или њихове копије него и њихово штимовање и карактер темпа који се даје. Барокна музика је уско повезана са плесом, према томе ако желимо да се што је могуће више приближимо изворној интерпретацији, морамо имати на уму да и у нашој интерпретацији она треба звучати као музика за плес. Али ја лично нисам догматичар и не мислим да се стара музика не може свирати на новим инструментима.”

А шта је по Вама најбитније, упитали смо Рафаела Алпермана, чембалисту и оргуљаша састава:

„Најважније по мени нису ове спољашње ствари, него смисао за музику из оног доба. Није могуће да данас знамо какво је било поимање ове музике некада, али смо свакако близу истине и посебно када је у питању музика уз коју се пева. Многе музичке слике објашњава сам текст. Реч је о сликовитом језику. Важно је да ове музичке слике звуче убедљиво савременим слушаоцима. То нама, музичарима, доноси огромну сатисфакцију.”

Од свог оснивања до данас Берлинска академија старинске музике редовно приређује бројне концерте (годишње њих преко 100) – у Немачкој, другим европским земљама, па чак и у Аргентини, САД и Јапану. На тим турнејама оркестар наступа у различитом саставу - од камерног до симфонијског. Интерпретирају се не само инструментална дела, него и опере и ораторијуми. Берлинска Академија старинске музике често позива познате инструменталисте и певаче. Ваља поменути и значајну дискографију састава. Доказ њиховог успешног рада је и преко милион продатих примерака са њихових концерата и извођења уживо. 2006. саставу је додељена награда Телеман града Магдебурга, 2014. припала му је Бахова медаља града Лајпцига као и престижна ЕХО Класик награда.

Превод: Ана Андрејева