Можемо ли да Софију учинимо зеленијим и чистијим градом у којем би постојао баланс између градње и зеленила? Да, можемо! И уместо да се стално жалимо и оптужујемо час општину, час инвеститоре, конкретно решење можемо наћи захваљујући платформи Shaping Sofia – Global Shapers намењеној побољшању градске средине наше престонице.

Global Shapers платформа је створена пре десетак година уз подршку Светског економског форума са идејом да удружи младе људе који желе да допринесу побољшању свог окружења. Иницијатива је брзо стекла присталице у преко 150 држава у којима је створено преко 300 локалних хубова (од енгл. речи hub– „центар“). У њима млади људи добровољно уједињују напоре у тражењу решења конкретних проблема који их занимају. У Бугарској Софија хуб постоји већ неколико година, а сада, почетком октобра, организује свој први форум усмерен на озелењавање Софије.

По речима Ангела Шојлева из екипе Shaping Sofia, решење проблема са озелењавањем је у дијалогу између стручњака и стварно заинтересованих страна. Зато су за учешће у дискусији били позвани представници Софијске општине, предузећа („ЧЕЗ Електро Бугарска“, „Софпроект“, „Југозападно шумарство“) и организација („Ротаракт Клуб Софија Витоша“, Асоциација арбориста Бугарске, Gorata.bg), који су на неки начин везани за озелењавање и градску средину.

Циљ је да се дискусија води на нивоу општег урбаног планирања, општег урбанистичког плана Софије – наводи Ангел Иванов, модератор форума. – Колико нам је познато у општини је већ покренута иницијатива о сагледавању проблема са макро аспекта и успостављању опште географске мапе са детаљним информацијама буквално о сваком дрву у престоници. У питању је веома озбиљан и веома важан процес, јер се показало да је добар део биљака у Софији засађено почетком прошлог века а врсте су одабране према тадашњим условима градске средине.

Урбанизацијом главног града Бугарске током година знатан део врста не успева данас у новој градској средини. Зато је и потребно да буду обновљене или замењене другим  погодним врстама. Неправилно орезивање дрвећа такође резултира уништавањем бројних врста. Обично се тај посао поверава приватним компанијама, преко јавне набавке Софијске општине. А пошто у Бугарској не постоји конкретна регулатива која регулише ову делатност, веома често „извођачи“ радова „убијају“ дрвеће.

Проблем представљају и честе поправке путне инфраструктуре, које доводе до уништавања многих врста, а обнављање зелених површина после тога је у већини случајева тежак задатак. Не постоји координација и подељена одговорност између извођача радова на поправци и компанија задужених за пејзажне радове. То им, према Ангелу Иванову, омогућава да пребацују одговорност једни на друге:

Често за време поправки за подизвођаче општина користи непрофесионалце и компаније које нису сертификоване за предметне послове. Запослени у њима нису ни прошли течај из те области, а резултат свега тога су трајни трагови на дрвећу.

Ова и нека друга питања размотрена на дискусији нашла су конкретне одговоре и могућа решења. Сви стручњаци учесници дискусије су се сложили да мора да постоје јасна правила озелењавања и санкције за прекршиоце истих. Ипак од одређених смерница и координације међу општинским предузећима, извођачима и подизвођачима радова, до саме реализације циљева чека нас непређени пут. А када људи виде конкретне позитивне промене, можемо говорити о промени свести и односа према урбаној средини.