Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Стиже ли нови ценовни шок?

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Бугари су се последњих 5-6 година навикли на подношљиве и релативно стабилне цене. Та ценовна стабилност је пре свега била последица дефлације. Није да није било повећања цена, углавном цене горива, али су уједно с тим расли и дохоци Бугара, за око 7% на годишњем нивоу. Овај баланс подстиче унутрашњу потрошњу која је постала главни покретач раста БДП-а за скоро 4% годишње.

Али се време безбрижности ближи свом крају и од 1. октобра ће се баланс између цена и доходака вероватно тражити на неком другом нивоу. Најбољи знак за то је предстојеће, од 1. октобра, поскупљење гаса за 14% и централног грејања за 8%. У ствари, цена гаса за крајње пословне и приватне потрошаче ће скочити за око 8%. Овом повећању треба додати и претходно, из прошлог јула, када је донета одлука да се почетком нове грејне сезоне цена плавог горива повећа за 11%, а грејања – за 7%.  Дакле, реч је о кумулативном повећању које се креће од 9 до 23% и које ће директно ударити по џеп Бугара. За већину становништва чији су дохоци око 260 евра, колика је и минимална месечна зарада у земљи, ово ће бити још један у низу изазова. А разлог томе није само поскупљење горива и грејања, већ и чињеница да ће та повећања утицати на цене других производа и услуга пошто расту укупни трошкови произвођача и трговаца. А потрошачи ће бити ти који ће платити трошкове који стално расту. Последњих месеци су цене очигледно кренуле на горе и инфлација у земљи је достигла 3,6%, што је Бугарској одредило друго место у ЕУ по темпу поскупљења. Све то, изговорено из уста популиста, звучи помало забрињавајуће, али ситуација, у ствари, није толико страшна, јер у земљи постоји и добро функционише систем пружања финансијске помоћи која се даје социјално угроженим лицима, а који располаже са скоро 40 милиона евра намењених за око 205 хиљада домаћинстава.

Проинфлациони подстицај, тј. кривац за скок цена, представљају и плате, пензије. У последње време оне стално расту, мада и даље остају далеко испод европских нивоа. Али упркос томе, гледано у целини, благостање Бугара се побољшава, а отуда расту и куповна моћ и уштеђевине. Пошто смо већ код уштеђевина, морамо поменути да су оне премашиле психолошку границу од 50 милијарди лева (око 26 млрд евра). Купујући веће количине и чешће потрошачи сами подстичу инфлацију, тј. поскупљење. Овај тренд изгледа да неће бити краткотрајан или сезонски, као што понекад бива, у блиској будућности се такође може очекивати раст потрошачких цена. До тога ће довести предвиђено за следећу годину повећање доходака државне управе за 10% и пензија за скоро 6%. То ће повећати куповну моћ великог дела становништва што ће, са своје стране, резултирати скоком цена. Дакле, реч је о својеврсном зачараном кругу: раст доходака једнак повећању цена, што води новом расту доходака.

Али морамо ипак признати да сад не можемо говорити о правом ценовном шоку, нити је реч о паду куповне моћи домаћих потрошача, као што је често бивало у недавној прошлости, када је повећање цене струје проузроковало пад владе. Данас су људи искуснији што се тиче мера за превазилажење последица од раста цена и неће толико драмити. У прилог томе су и резултати најновијег истраживања агенције АФИС који указују да је 62% Бугара мишљења да нема додатних разлога да се жали на свој живот него пре годину дана када је била дефлација.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Петар Ганев

Нова власт мораће доносити непопуларне одлуке, поручују из Института за тржишну економију

Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..

објављено 30.10.24. 10.27

Инфлација повећала количину новчаница од 100 и 50 лева у оптицају

Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..

објављено 30.10.24. 09.00

Тржиште некретнина у Бугарској замрзнуто

Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..

објављено 28.10.24. 09.26