Кад флаша ватреног пића обиђе неколико круга, сви се неспоразуми и свађе заборављају а људи се грле као рођена браћа. Ово најбоље знамо сви ми на Балкану где се ни због чега палимо као шибица, али и имамо рецепт за гашење пожара.
Осму годину заредом Бугари, Срби и Македонци ће се окупити за шареном чергом у селу Шишковци, у околини града Ћустендила, да би заједно пробали не само најпиткију, најновију ракију и укусни зељаник него и да себе препознају у причама које ће једни другима испричати.На фестивалу „Балканска черга” од 22. до 24. септембра локални становници ће отворити своја срца и даће најбоље од себе – показаће мајсторски исткане черге, скуваће најукуснија јела према бакиним рецептима, певаће и играће, учествоваће у такмичењима и играма и веселиће се заједно са гостима.
Фестивал организујемо у циљу очувања бугарског духа и традиција наших предака и ради упознавања са њим млађих генерација. Жеља нам је да све проследимо даље и то уз лепо расположење – прича Климент Терзијски, председник сеоске општине. – Поред бугарских фолклорних састава учествоваће и састави и из Македоније и Србије. Хоћемо да нагласимо да имамо сличан фолклор и традиције – исто као што наше черге имају скоро исте шаре. Зато смо и фестивал насловили „Балканска черга”. Сваком годином он се проширује и све више афирмише што показује и велики број пријава за учешће које нам стижу из свих крајева Бугарске.
Првих година фестивала долазили су углавном баке и деке, а сада на сцену излазе и деца и млади људи од 20-30 година старости, каже председник сеоске општине који је срећан што млади показују велико интересовање за фолклор.
Демонстрација печења ракије и такмичење за најбоље пиће по јачини бациће Бугаре, Србе и Македонце у љуту битку – прошле године победник је била српска дуњевача. Међутим, занимљиво је да ли ће се на крају такмичења тестом проверити да ли су чланови жирија остали трезни да би могли бити објективни у својим оценама?
Неће, то нисмо планирали – смеје се председник сеоске општине. –Нисмо о томе ни размишљали, јер идеја нам није да од људе правимо пијанице већ да се они опусте, забављају и веселе и тако одговоре на данашњи напет живот. Јер бугарски је дух опстао и наше су традиције очуване захваљујући и окупљањима, колима и песмама на сеоском тргу.
Управо тамо другог дана ће бити прострта најдужа черга од зељаника – бугарских, српских и македонских (око 80 метара). Са половином њих биће почашћени гости фестивала, док ће се друга половина продавати по симболичној цени. Ова својеврсна изложба зељаника није случајно названа по имену нашег познатог сликара Владимира Димитрова-Мајстора. Један од његових модела – бака Јула Ризова, му је често спремала гибаницу са киселим купосом и празилуком, коју је он много волео. Мајстор кићице, који је сликао бугарске мадоне, је 32 године свог живота провео у селу Шишковци и о њему каже: „Ако има раја на Земљи онда је то ћустендилски крај а срце му је село Шишковци”.
Такмичење се одржава под насловом „Зељаник Мајстора” а то је у ствари посебна гибаница која се прави од сушених кора – каже још Климент Терзијски. – Старе баке знају да је најукуснији зељаник који се у нашем крају спрема управо тај од сушених кора. Када се кора развије и развуче, ставља се на пећ да се осуши или пак на неко друго место да мало одстоји – тек онда се наставља рад на спремању гибанице и зељаника.
Председник сеоске општине Климент Терзијски је свима упутио поруку: Дођите да видите нешто необично и лепо – у Шишковцима ћете бити добродошли!
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..