Спирко Лазаровски је из Републике Македоније, из града Скопља. Он са великом жељом изучава историју прабугарских канова и бугарских царева, занима се за период настанка прве бугарске државе и проширивања њене територије. Спирко Лазаровски је убеђен да нам је данас пример прослављених предака потребнији него икада. Никад не смемо заборавити аманет који нам је оставио прабугарски кан Кубрат, който гласи да смо јаки само када смо сложни. Према његовим речима кан Кубрат је међу личностима које завређују највеће поштовање у нашој историји – видимо га и на мајици коју млади мушкарац из Скопља носи. На почетку нове школске године Спирко Лазаровски опет ће бити међу волонтерима који обилазе земљу и поклањају деци књижице са стриповима, на којима је приказана прича о томе како кан Кубрат оставља завет својим синовима.  „Фондација, за коју волонтирам, прикупља средства и користи их у такве родољубиве сврхе “ – каже Спирко и наставља:

„Тренутно је у току активна фаза кампање, трећу годину заредом поклањамо стрипове сваком ученику трећег разреда основне школе. Основци управо у трећем разреду почињу да изучавају историју, код њих се тада појављује и снажније осећање родољубља. Обилазимо и мање приступачна насељена места где су деца малобројна. Порука књижице „Завет кана Кубрата“ је да заједно можемо све, али ако нисмо сложни, тешко ћемо остварити циљеве. Определили смо се за рад са децом, јер су она будућност Бугарске и морамо подстаћи њихово интересовање како би она пожелела да науче више о прошлости наше земље. Стрипови су атрактиван начин да привучемо дечју пажњу – када погледају цртеже, деца желе и да прочитају текст. Ако успемо да побудимо радозналост ученика, ми помажемо рад учитеља.“

Када започнеш разговор са Спирком Лазаровским никад не би ни помислио да није рођен у Бугарској или да није овде бар завршио школу. Говори бугарски течно, не прави грешке, али каже да је положио доста труда док перфектно научи језик, а то пре свега из поштовања према људима са којима се среће и ради у Бугарској.

„Захваљујући знању језика прочитао сам доста занимљивих књига и тако сазнао више о култури, традицијама и догађајима на нашем поднебљу“ – каже Спирко Лазаровски:

„Ја сам из Македоније, а од 2003. г. живим у Бугарској. Сада могу рећи да сам Софијац зато што живим у овом граду и настојим да бар мало допринесем његовом бољитку. Сада могу рећи да сам из Бугарске. А где ћу бити за 10 година, то не могу рећи. Не бих да се враћам у прошлост, па зато и кажем да ми се допада билатерална политика коју спроводе данас Македонија и Бугарска. Побољшање односа је видно и оно је од користи свим људима. Народ обично прати шта раде политичари и када виде да су односи добри, да они гостују једни другима и узајамно поштују своје празнике, људи су мирнији. Морамо гледати само напред и не враћати се у прошлост. Иначе, Бугари и Македонци се начелно не разликују без обзира да ли се ради о позитивним или негативним стварима. И једни, и други воле да се жале и очекују да неко други уради оно што се мора урадити. Ове године смо волонтери из наше организације посетили градић Челе ди Булгарија у Италији за који се тврди да у њему живе потомци Протобугара. Тамошњи људи имају доста тога заједничког са нашим народом, али су истовремено и различитији. Кад су у питању спољашње особине, ту нема много разлика, као понашање они су такође срдачни и гостољубиви, воле да попију црног вина, али сам приметио да су некако друкчији.

Све је код њих боље уређено, они су боље васпитани од нас овде, а још су и солидарнији. То ми улива наду да ћемо и ми једног дана постати као што су они, али сам сигуран да неће нам успети ако не уложимо више труда. Имамо дивну земљу, која обилује историјским знаменитостима, у стању смо да угошћујемо више туриста и да економски напредујемо.“

Превод: Ана Андрејева