Млади архитект Пламен Мирјанов приказује богатства наше земље у кратким филмовима да би подстакао више Бугара да је заволе кроз упознавање њене природе, вишевековних традиција и културних достигнућа.
„Света азбука”, „Магија бугарске руже”, „Дух заставе” – то су само мали делови велике слике коју Пламен Мирјанов црта преко националне кампање „Наш дом је Бугарска” и за коју ће ускоро бити снимљен дугометражни филм. Филмско дело неће само причати о славној прошлости наше земље, о херојима палим за слободу Бугарске и природним дивотама него ће понудити и план како да људи постану успешнији, здравији и бољи.
У овај филм су укључене разне теме везане за Бугарску као што су руже, манастири, коло (чак и тзв. ледено коло које 6. јануара играју мушкарци у граду Калоферу), кухиња, лековите биљке, али и бугарски дух – прича Пламен Мирјанов.
Све је то резултат моје жеље да Бугарима упутим снажну поруку како би они више радили на свом потенцијалу, јер је наш ген посебан – ми смо древан народ и наши су корени веома јаки. По мени, ова порука је много битнија и вреднија него једноставно приказивање слика. У филму ћемо изнети и наш став о правилној исхрани и правилном дисању, јер успех човека је повезан и са чистотом мисли, тела и осећања.
Према архитекту, Бугари ће успети да покажу своје способности ако се повезују са енергетским местима у природи и ако се чешће окрећу вери. Природа нам може дати већу снагу, она је Божје створење и зато се на првом месту морамо обраћати Творцу, додаје он.
По њему, посебна места су Рилска језера и чаробни, по његовим речима, водопади у селу Овчарци у околини Сепареве бање, у којима је тешко рањен француски аутомобилиста нашао чудотворно исцељење након што се 21 дан тамо купао и ноћио у селу. И пошто Пламен Мирјанов често путује и стално се убеђује да нам је стварно поклоњен земаљски рај, он није равнодушан и када је у питању екологија – показује интересовање за неке посебно болне данас теме какве су неконтролисана градња на мору и у планинским центрима, загађење природе, сеча шуме.
Чак и када се нешто на неком месту гради уз дозволу државе, та градња мора да буде у апсолутној хармонији са природом, да је улепшава, а не супротно – убеђен је он. – Јер можемо видети заиста велике грешке, низ преступа у нашим градовима, око водених базена, рецимо, попут језера у Панчареву. Лично сматрам да жичаре нису лоша ствар, али оне се не смеју повезивати са изградњом нових хотела. Потребни су јасни планови управљања националним парковима природе, потребно је обезбеђење које тренутно недостаје. Зато ћемо финансирати пројекат према коме ће свако од Рилских језера имати по једног чувара.
Родољубље се може мерити разним стварима као, на пример, колико чувамо оно што надахњује, оно што су нам наши преци оставили или да ли сваког дана дајемо оно најбоље од себе… Да ли родољубље има савремене димензије?
Савремени патриотизам је остати у Бугарској – сасвим једноставна ствар, уместо да се ударамо у прса и да се сликамо са заставом – сматра Пламен Мирјанов. – Наравно нема ничег лошег сликати се са заставом, али то се углавном ради у вези са неким празником. Оно најважније у шта морамо да улажемо своју енергију јесте да своју земљу претворимо у боље место за живот тако што ће свако од нас допринети колико може – издржаћемо неке привремене препреке на социјалном или политичком плану. На пример, млади људи могу да пусте машту на вољу, јер је машта највреднија – у Бугарској је толико мало ствари створено и има толико још места за нове пројекте и иницијативе.
Једна од њих везана је за рестаурацију старих чесми у нашој престоници – иза Руске цркве, у Борисовом врту, испред цркве Св. Седмочисленика. Зато ћемо сви ми који смо се придружили кампањи „Наш дом је Бугарска” задатак за њихово оживљавање поверити студентима Универзитета за архитектуру, грађевинарство и геодезију, а најбољим пројектима ћемо пружити финансијску подршку.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..